Izvor: Blic, 26.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin zahteva poštovanje
Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je juče Veliku Britaniju da se ponaša kao kolonijalna sila zahtevajući izručenje ruskog državljanina Andreja Lugovoja, osumnjičenog za ubistvo Aleksandra Litvinjenka, bivšega agenta KGB.
U prvom obraćanju javnosti, po pitanju koje je proteklih nedelja ozbiljno uzdrmalo odnose između zvaničnih Londona i Moskve, Putin je istakao da je „uvredljiv zahtev Velike Britanije da Rusija promeni svoj ustav kako bi izručila Lugovoja".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />„Oni predlažu da mi promenimo naš ustav, što je uvredljivo za našu naciju i narod. Njihovi mozgovi su ti koji bi trebalo da se promene, a ne naš ustav", rekao je Putin nakon sastanka sa omladinskim organizacijama u predsedničkoj rezidenciji u Zavidovu.
„U Londonu su zaboravili da Velika Britanija više nije kolonijalna sila i da Rusija nikad nije bila njihova kolonija. Oni moraju svoje partnere da poštuju. Tada ćemo i mi poštovati njih", dodao je ruski predsednik.
Oštar nastup Putina usledio je nedelju dana posle odluke vlasti u Londonu da proteraju četvoricu britanskih diplomata, na šta je Moskva odgovorila istom merom, proterivanjem četvorice britanskih zvaničnika.
Putin je iskoristio priliku i da optuži Veliku Britaniju za dvostruke standarde, napominjući da iz Londona odbijaju da Rusiji isporuče 30 osoba koje su u ovoj zemlji optužene za „ozibljne zločine":
„U Londonu ima oko 30 osoba koje naše bezbednosne službe traže zbog ozbiljnih zločina. Oni ni prstom nisu mrdnuli da ih isporuče. Nikoga nisu isporučili, čak iako se među njima nalaze i optuženi za terorizam", rekao je Putin.
Među onima čije izručenje Rusija traži nalazi se i Boris Berezovski, tajkun koji je nekada bio blizak Kremlju, a koji je dobio azil u Velikoj Britaniji. Berezovski je optužen u Rusiji za veliku utaju poreza u procesu vaučerske privatizacije ranih 90-ih.
Krajem prošle nedelje Entoni Brenton, britanski ambasador u Moskvi, u jednom intervjuu pozvao je ruske vlasti da „slobodnije tumače ustav", kako bi Lugovoj bio isporučen ukoliko žele da sarađuju u rešavanju slučaja.
Aleksandar Litvinjenko, bivši agent KGB i oštar kritičar Putinovog režima, preminuo je 23. novembra u bolnici u londonu posle trovanja radioaktivnim polonijumom 210. Britansko tužilaštvo je optužilo Lugovoja da je otrovao Litvinjenka na sastanku 1. novembra u jednom londonskom hotelu.
Poslednji poziv za izručenje Lugovoja uputio je u ponedeljak britanski premijer Gordon Braun, istakavši da Rusija mora da preduzme „odgovornost".
Neimenovani portparol Forin ofisa izjavio je da vlada u Londonu još traži načina da ubedi Moskvu da isporuči Lugovoja:
„Nastavićemo da tražimo način da odobrovoljimo ruske vlasti da sarađuju sa nama kako bi ovo ubistvoa bilo razrešeno u britanskom sudu."
Jačanje oružanih snaga prioritet Rusije
Putin je juče izjavio i da je jačanje oružanih snaga Rusije jedan od državnih prioriteta u atmosferi starih i novih globalnih pretnji. Putin je ponovio da će instaliranje američkog protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj biti „prvi put da se u Evropi pojavljuju elementi američkog strateškog naoružanja".
„Pritom, alternativne varijante od hipotetičkih raketnih pretnji koje smo ponudili se ignorišu", rekao je Putin na susretu sa unapređenim oficirima u Kremlju.
On je juče imenovao ruske predstavnike u sporu oko Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi, iz koga je Rusija nedavno istupila.
Solženjicin uz Putina
Nobelovac Aleksandar Solženjicin, jedan od najpoznatijih ruskih pisaca, optužio je zapadne zemlje da hoće da ignorišu Rusiju, ostave je po strani, pohvalivši predsednika Putina za obnovu zemlje. Ovaj 88-godišnji pisac koji je u svojim delima opisivao strahote i zločine u Staljinovim gulazima, gde je i sam proveo sedam godina izjavio je u intervjuu za „Špigl" da zapadne zemlje često kritikuju Rusiju bez razloga. „Naravno, Rusija još nije demokratska zemlja, ona je tek počela da gradi demokratiju, a to je put sa čestim greškama. Ali nije li Rusija jasno ponudila ruku pomoći zapadu posle 11. septembra. Samo psihološka nepodesnost može da objasni iritirajuće odbijanje Zapada da prihvati ruku pomoći. Pošto je Amerika prihvatila ključnu pomoć Rusije u Avganistanu, počela je da postavlja nove zahteve. Evropski zahtevi imaju jasan koren u njenim strahovima vezanim za energiju", rekao je Solženjicin i dodao:
„Posmatrajući anarhiju koja je trajala 15 godina za vreme Gorbačova i Jeljcina, Zapad je brzo počeo Rusiju da smatra zemljom trećeg sveta misleći da će zauvek ostati tako. Kada je Rusija krenula da se oporavlja i ekonomski da jača, Zapad paniči."
