Izvor: B92, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin u Iranu
Teheran -- Vladimir Putin i Mahmud Ahmadinedžad kažu da "iransko nuklearno pitanje" treba rešavati diplomatskim putem.
U zajedničkoj izjavi posle razgovora ruskog i iranskog predsednika navedeno je da se saradnja Rusije i Irana u oblasti nuklearne energetike odvija u skladu sa obavezama iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i dogovorili da će dovršetak gradnje i početak rada atomske centralne Bušer biti ostvaren u "skladu sa usaglašenom dinamikom".
Putin >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Ahmadinedžad su se založili za pravedno, sveobuhvatno i trajno rešavanje "bliskoistočnog konflikta", izrazivši zabrinutost zbog teške humanitarne situacije na "okupiranim palestinskim teritorijama" i naročito u vezi sa faktičkom izolacijom sektora Gaze.
Predsednici dve zemlje su se založili za očuvanje jedinstva, teritorijalne celovitosti i suvereniteta Iraka, i određivanje roka za prekid stranog vojnog prisustva u toj zemlji, kao i za očuvanje nacionalnog jedinstva, stabilnosti i mira u Libanu, "bez mešanja spolja".
Putin i Ahmadinedžad su "odlučno osudili terorizam u svim njegovim oblicima i manifestacijama i potvrdili nedopustivost poistovećivanja terorizma sa bilo kojim narodom, kulturom i religijom", i založili se za jačanje centralne uloge UN u borbi protiv međunarodnog terorizma i drugih savremenih izazova i pretnji.
Dva lidera su se založila za formiranje vojno-mornaričke operativne grupe "Kasfor" u kaspijskom regionu radi osiguranja bezbednosti i suprotstavljanja novim izazovima i pretnjama, kao što su terorizam, širenje oružja za masovno uništavanje, nelegalan promet narkotika i trgovina ljudima.
Putin i Ahmadinedžad su se dogovorili i o učešću ruskih kompanija u ispitivanju nalazišta nafte i gasa u Iranu, uključujući nalazište gasa Južni Pars, kao i da se nastave direktni kontakti naftnih i gasnih kompanija dve zemlje radi zaključivanja konkretnih komercijalnih ugovora o zajedničkom radu.
Putin je pozvao Ahmadinedžada u posetu Moskvi, što je iranski predsednik prihvatio i ostaje da se tačan datum naknadno utvrdi.
Samit zemalja kaspijskog basena
Putin priotiv širenja NATO-a
Međunarodni terorizam ne može biti pobeđen uz pomoć širenja NATO-a, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin, dodajući da se Rusija prema širenju NATO-a odnosi "krajnje negativno" i da je uznemirena zbog približavanja vojne strukture ruskim granicama.
"Ne smatramo da su savremene pretnje - od kojih je glavna međunarodni terorizam, moguće pobediti uz pomoć širenja vojno-političke organizacije", rekao je Putin u intervjuu iranskim medijima.
Na samitu zemalja kaspijskog basena, Rusija, Iran, Azerbejdžan, Turkmenistan i Kazahstan u nekadašnjoj rezidenciji iranskih šahova na samitu u Teheranu podržali su neširenje nuklearnog oružja, ali su u deklaraciji naglasili da svaka ima pravo na sopstveni mirnodopski nukelarni program:
"Rusija je jedina država koja pomaže Iranu sprovođenje nuklearnog proglama u mirnodopske svrhe. Pored toga i u deklaraciji koju smo danas potpisali sve kaspijske države potvrdile su svoju privrženost dogovoru o neširenju nuklearnog oružja uz obavezan uslov i napomenu da sve države imaju prava da razvijaju nuklearne mirnodopske programe bez ikakavih ograničenja", kazao je Putin.
Vladimir Putin je u Teheranu izjavio da je upotreba sile u regionu Kaspijskog jezera neprihvatljiva i da se Rusija zalaže za dijalog u rešavanju svih spornih pitanja. "Ne treba ni da pomišljamo na upotrebu sile u ovom regionu", rekao je Putin na samitu kaspijskih zemalja, uključujući Iran.
Deklaracijom samita se trećim zemljama stavlja do znanja da ne mogu da koriste teritoriju nijedne od kaspijskih zemalja da bi napale drugu.
Ovakav zaključak smatra se podrškom Iranu pred UN-om jer Vašingtom i EU prete novim sankcijcama:
"Kaspijsko more je u potpunosti okruženo kopnom te pripada samo kaspijskim državama. Stoga, samo one smeju da imaju svoje brodove i vojnu snagu na njemu", kazao je predsednik Irana, Mahmud Ahmadinedžad.
Države nisu uspele da se dogovore oko podele bogatstava Kaspijskog jezera za koje se zna da sadrži ogromne rezerve nafte.
Iran želi da se more podeli na jednake delove, a Rusija prema dužini obale, što bi Iranski deo učinilo znatno manjim.
Tokom prve posete nekog predsednika Rusije, odnosno SSSR-a, Iranu od 1943. tj. Konferencije tri sile antifašističke koalicije u Teheranu, godine, biće reči i o spornom nuklearnom programu Irana.
