Izvor: Vostok.rs, 18.Okt.2014, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin u Beogradu: ne prajd, već ponos, ne igara, već hleba
18.10.2014. -
„Hleba i igara“- bilo je komentara, uz gotovo određenu dozu prezira, kao nagoveštaj toga da jedna ovako masovna manifestacija u sadašnjoj ekonomskoj situaciji u Srbiji predstavlja nešto suvišno. Ipak, uz svo istorijsko značenje, parada po sebi nije bila cilj. I važno je naglasiti da je poseta predsednika Putina Beogradu ipak više „hleb“, nego „igre“.
Dajte da jednostavno pomenemo one mogućnosti koje se otvaraju pred Srbijom: na primer, da postane >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << „most“ za evropsku robu u Rusiju, ali samo u slučaju da kompanije otvore proizvodne pogone u Srbiji i samim tim otvore nova radna mesta za lokalno stanovništvo. Ili, na primer, ne ograničavati se samo na saradnji u oblasti poljoprivrede, već je širiti na sferu visokih tehnologija. Ili rekonstruisati severni deo transevropske železnice, čiji deo prolazi kroz Srbiju i time iskoristiti ruski namenski kredit.
Podsetimo da je Putin u Beogradu rekao: „Južni tok ne može biti realizovan jednostrano. To je kao u ljubavi: ona može biti srećna, samo ako oba učesnika ovog divnog procesa žele da razvijaju odnose.“ Ovaj „ljubavni savet“ može se posmatrati ne samo kao signal evropskim partnerima, već i kao pokušaj da se srpska strana motiviše i pokaže više inicijative.
Posetu Vladimira Putina Srbiji, analiziramo sa pozvanim stručnjacima: direktorom Centra strateških inicijativa Dušanom Prorokovićem i profesorkom sa katedre uporedne politikologije Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa Jelenom Ponomarjovom.
Dakle, šta se može smatrati najbitnijim rezultatom posete predsednika Putina Beogradu?
Jelena Ponomarjova: Najvažniji je dalji razvoj naših strateških odnosa. Deklaraciju smo potpisali još 2013.godine, ali sada se ona „napunila“ konkretnim sadržajem. To kako je predsednik bio primljen svedoči o veoma visokom nivou poverenja mežu našim državama. Šta više, u sadašnjim uslovima, kada je zapad uveo sankcije Rusiji, a sama Srbija je kandidat za članstvo i oseća pritisak od strane EU, može se reći da je Beograd pokazao hrabrost. Naša saradnja je obostrano korisna: u uslovima svetske krize, mi pružamo ruku i pomoć državi koja je u teškom ekonomskom položaju, a Srbija podržava Rusiju time što nije uvela sankcije.
Dušan Proroković: Glavna poruka je da Rusija ostaje aktivna na Balkanu, kao i da će Balkan biti u njenom geo-političkom fokusu u narednom periodu. Mnogo je potrošeno prostora u prethodnim godinama da se objasni kako se Rusija povlači sa Balkana, a ovo je najbolji demanti toga a potpisani sporazumi su da Rusija nema ovde samo energetske, ekonomske interese, kao i interese u sektoru poljoprivrede, već i u sektorima politike i bezbednosti.
Moguće je očekivati hladne reakcije EU i SAD na samo prisustvo Vladimira Putina na paradi u Beogradu. Neko od srpskih analitičara je dešavanja u četvrtak nazvao „vojnom paradom u duhu hladnog rata, pod maskom borbe protiv fašizma“...
Jelena Ponomarjova: Takva reakcija zapada ne čudi i najpre potiče od politčara koji traže "neprijatelja", a ne od samog društva. Zatim, šta znači u duhu „hladnog rata“? To je parada u čast svetle budućnosti bez nacizma. Čudi takvo neuvažavanje, najpre uspomene na srpske heroje. Mi vidimo pokušaje rehabilitacije nacista i njihovih pristalica u pribaltičkim državama, u Ukrajini, a ova parada u Beogradu govori najpre da mi na te pokušaje nećemo gledati mirno i spokojno.
Dušan Proroković: Ocena EU i SAD je data u svetlu ukrajinske krize, zbog toga je ona subjektivna i kratkoročno orijentisana. Dolazak predsednika Putina u Beograd ima veze i sa drugim stvarima, a ne samo sa ukrajinskom krizom. To se tiče i energetske bezbednosti Balkana u narednom periodu, otvaranje ruskog tržišta za proizvođače iz balkanskih država, što može uticati na naš ekonomski razvoj- ne samo Srbije, nego i zemalja u okruženju. Ovde je bitna jedna poruka da Rusija ne odustaje od svog koncepta stvaranja velikog ekonomskog saveza koji bi se prostirao od Lisabona do Vladivostoka. Dakle, poruka predsednika Putina je okrenuta dugoročno, pogledi EU i SAD- kratkoročno. Zbog toga je njihova reakcija prenaglašena i ovako predstavljena.
Nakon pregovora, osoblje Srpsko-rusko humanitarnog centra u Nišu su dobili diplomatski imunitet. Ovim povodom se već pojavila teorija, da će u ovom Centru raditi ruski špijuni, što naravno brine, na primer, SAD. Reklo bi se onda uz mnogo ironije, da su i oni koji su u vreme strašnih poplava u Srbiji, hrabro pomagali lokalnom stanovništvu i borili se protiv jezivih bujica, takođe bili špijuni, a nama govore da su to predstavnici Ministrarstva za vanredne situcacije...
Dušan Proroković: Zapad na Balkan gleda kao na svoje geo-političko dvorište. Ni EU ni SAD nisu bile tolerante ni oko nekih benignijih stvari, poput pitanja energetske politike ili izvoza poljoprivrednih proizvoda. Tek kada se otvori pitanje bezbednosti i saradnje Srbije i Rusije u ovom sektoru, vidi se koliko i Vašington i Brisel reaguju nervozno. Za Srbiju je dobro da jedan takav centar postoji, kao iza sve ostale balkanske zemlje, taj centar je opravdao svoje postojanje u nizu kriznih situacija. Sa druge strane, vidite, takvi sporazumi postoje u nizu država na svetu, inicirale su ih upravo SAD, kako bi imunitet dobili njihovi vojni predstavnici ili izaslanici. Dakle, sa ruske strane nije urađeno ništa drugo osim što je kopiran jedan primer koji već odavno postoji i primenjuje se upravo od strane SAD.
Jelena Ponomarjova: Koliko poznajem svetsku istoriju, špijuni nikada nisu imali nekakav poseban diplomatski status. Na ovaj način, zapadni partneri pokušavaju da umanje ulogu naše humanitarne misije. Da, tokom poplava Rusija je ukazala veoma ozbiljnu pomoć, onda kada srpska vojska, inače demodernizovana radi približavanja standardima NATO, nije mogla u punoj meri da pomogne svojim građanima. Humanitarni centar ima zadatak i da preventivno deluje u smislu različitih mogućih opasnosti, najpre razmenom informacija. Ako sa NATO-om razmenjujemo informacije u vezi sa delovanjem različitih terorističkih grupa, zašto ne možemo na isti način da delujemo sa srpskim saveznicima? Jer, ovde se najpre radi o zaštiti života običnih ljudi- naših ljudi.
Timur Blohin, JOvana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
