Izvor: Blic, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin obnavlja uniju sa Belorusijom
Poseta Vladimira Putina, šefa Kremlja, Minsku pokrenula je nov talas nagađanja da bi on mogao da se nađe na čelu Savezne države Rusije i Belorusije, koja je dosad postojala najviše na papiru.
Moskva je odbacila spekulisanja medija da će Putin i njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko potpisati sporazum o uvođenju položaja lidera nove unije, moćne funkcije koja bi sadašnjem ruskom predsedniku posle povlačenja omogućila da zadrži uticaj nad svojim naslednikom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Takve glasine posebno podgreva činjenica da se Putin još nije zvanično oglasio posle poziva Dmitrija Medvedeva, kandidata za sledećeg predsednika, da preuzme premijersko mesto u budućoj vladi.
Medijska pažnja posvećena jačanju unije na istoku Evrope, zatekla je i samog Lukašenka.
„Iznenađen sam koliko se prašine diglo oko posete ruskog predsednika Belorusiji, u kojoj nema ničeg neobičnog. Mi se kao prijatelji iz Savezne države često srećemo, kazao je beloruski predsednik.
Međutim, uoči Putinovog odlaska u Minsk sekretar Savezne države Pavel Borodin dao je niz zanimljivih i neočekivanih izjava. On je najavio da će, osim ekonomske saradnje, najvažnija tema susreta Putina i Lukašenka biti priprema za dokument koji će poslužiti kao Ustav Savezne države (rusko-beloruske unije) u prelaznom periodu.
Borodin je priznao da postoji varijanta da predsednik Rusije postane predsednik Savezne države, a šef Belorusije potpredsednik, druga je da se predsednik bira kolegijalno, a da potpredsednici budu šefovi dve države, ali ima još opcija.
Ako je suditi po Borodinu, unija Rusije i Belorusije ima ambiciozne planove.
„Za sedam godina neće Rusija težiti da uđe u Evropsku uniju, nego Evropska unija u Savez Rusije i Belorusije, jer šta oni tamo imaju osim piva i kobasica. A mi imamo sve - ogromnu teritoriju, nacionalne projekte, radna mesta...", kazao je Borodin.
Prema drugim pretpostavkama, Putinova poseta Minsku, gde je poslednji put bio 2003, ima drukčiji cilj. Iz vrha ruske vojske je prošlog meseca najavljeno da bi Moskva u Belorusiji mogla da instalira rakete kao odgovor na američke planove o protivraketnom štitu u Poljskoj i Češkoj.
Odnosi dvojice predsednika su daleko od idiličnih, a lična nesimpatija Putina prema Lukašenku odrazila se i još 2003. na posustajanje planova o zajedničkoj državi. Usaglašavanje ustavnog akta se oteglo, posebno kad se zahuktala borba oko cene gasa i energenata koje Rusija isporučuje Belorusiji. Mnogo je anegdota na temu „seoskog" šmeka Lukašenka, bivšeg direktora sovhoza. Beloruski predsednik, s druge strane, toliko ne veruje svom susedu da cenzuriše emisije ruske televizije pre nego što ih reemituje u Belorusiji. Putin je svojevremeno, ljut zbog takvog ponašanja, okarakterisao odnose dve zemlje već čuvenom rečenicom: „Kotleti na jednu stranu, muve na drugu!" Fraza koja potiče iz sovjetskog vica o ondašnjim restoranima, poruka je da se ne može finansijski profitirati na pričama o slovenskom bratstvu.
Odnosi su dostigli najnižu tačku kada je prošle godine ruski gigant „Gasprom" povećao cenu gasa Belorusiji, koja je dugo plaćala povlašćenu i najnižu tarifu. Nije zaživela ni jedinstvena valuta.
Belorusija će omogućiti stabilan tranzit ruskog gasa
Belorusija će omogućiti stabilan tranzit ruskih energenata ka Evropi preko svoje teritorije, izjavio je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko na konferenciji za novinare posle zasedanja Vrhovnog državnog saveta Saveza Rusija-Belorusija i susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. "Evropska unija, bogata Evropa, osećaće se spokojno", rekao je Lukašenko, dodajući da dve zemlje "očekuju u vezi sa tim adekvatne korake Evrope". Ruski predsednik je, takođe, rekao da će zemlje ispunjavati preuzete obaveze i da Rusija i Belorusija "mnogo doprinose stabilnosti evropske energetske bezbednosti".
Putin je saopštio da će Rusija odobriti Belorusiji državni kredit od 1,5 milijardi dolara, radi obezbeđenja prelaska bilateralne saradnje na "univerzalne tržišne principe". Rusija razume teškoće po belorusku privredu zbog povećanja cena, ali će učiniti sve da posledice budu minimizirane. Ruski predsednik je rekao da povećanja cene gasa za Belorusiju neće biti nakon što je Turkmenistan povećao cenu Rusiji.
"Cena gasa za Belorusiju, naravno biće povećavana, ali ne više nego što je to utvrđeno u prošlogodišnjem sporazumu. Mi ćemo se pridržavati ranijih ugovora, bez obzira na to što će Rusija kupovati gas skuplje nego što će ga prodavati Belorusiji", rekao je Putin, a prenela je RIA Novosti iz Minska. U skladu sa dogovorom, cena naredne godine iznosiće 67 odsto o srednjeevropske cene gasa.
U zajedničkom saopštenju posle jučerašnjih pregovora, Putin i Lukašenko su istakli veliku važnost jačanja saradnje dve zemlje na principima ravnopravnosti, tržišnog privređivanja i uzajamne koristi i uvažavanja interesa. Lukašenko i Putin založili su se, takođe, za tešnju vojnu i spoljnopolitičku saradnju, uz insistiranje na koordinisanom odgovoru na planove SAD da u Evropi uspostavi deo svog protivraketnog štita, javila je agencija AP.
Dva predsednika, međutim, tokom današnjih razgovora nisu spomenuli ujedinjenje dve zemlje.
Lukašenko na crnoj listi
Uoči Putinove posete Minsku specijalne snage beloruske milicije žestoko su ugušile protestnu akciju demokratske opozicije. Tom prilikom je pretučen aktivista Dmitrij Fedoruk, koji je hospitalzovan sa povredama glave. Zapad stalno proziva Lukašenka zbog kršenja ljudksih prava. SAD i Evropska unija su njemu i grupi beloruskih zvaničnika zabranile ulazak na svoju teritoriju zbog sumnji da je prošle godine namestio svoj reizbor. Zbog nepoštovanja ljudskih prava Vašington je uveo i sankcije protiv beloruskih državnih kompanija.
Srbija htela u uniju
Neki srpski političari su u jeku bombardovanja Jugoslavije 1999. predlagali da se i SRJ kao treća članica priključi Saveznoj državi Rusije i Belorusije, projektu zamišljenom 1996. kada je potpisan prvi dokument o tome. Moskva i Minsk su 1999. parafirali sporazum o Saveznoj državi i uvođenju jedinstvene valute od 1. januara 2008, ali to nije uopšte izgledno. Između dve zemlje na snazi je carinska i imigraciona unija. Ona ima parlamentarnu skupštinu i sekretarijat sa godišnjim budžetom od 4 milijarde rubalja, ili 163,8 miliona dolara. Trgovinski razmena dve zemlje će ove godine dostići 24 milijarde dolara.
