Izvor: Blic, 16.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin gubi bitku sa tajkunima
Putin gubi bitku sa tajkunima
Rat koji je predsednik Vladimir Putin započeo sa ruskim tajkunima pre četiri godine još nije urodio plodom. Najmoćniji ljudi ove zemlje i dalje kontrolišu veći deo ekonomije Rusije i uživaju u svom bogatstvu krijući se u krajevima u kojima drže vlast ili u inostranstvu. Pravdi je dopao samo Mihail Hodorovski, najbogatiji Rus na svetu, koji se trenutno nalazi u zatvoru zbog sumnjive privatizacije naftne kompanije 'Jukos'.
Stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upozoravaju da su tajkuni i dalje zadržali veliki uticaj u zemlji i pored toga što više nisu rado viđeni gosti u Kremlju.
'Sada su mnogo oprezniji, ali i dalje su veoma umešani u donošenje političkih odluka, jer oni od toga zavise', kaže Sergej Markov, direktor Instituta za politička istraživanja.
Ruski oligarsi, kakve ih danas poznajemo, jesu mala ali dobro povezana grupa ljudi koja se enormno obogatila početkom 90-ih godina kada je izvršena privatizacija državnih kompanija koje su pre svega imale monopol nad bogatim prirodnim resursima. Zahvaljujući vezama sa tadašnjim zvaničnim Kremljom, oni su sebi prigrabili milijarde dolara, dok je većina stanovništva dobila vaučere vredne 30 dolara kao svoj deo rasprodaje nacionalnog bogatstva. Primera radi, državna kasa Rusije je od privatizacije u poslednjoj deceniji prošlog veka inkasirala 10 milijardi dolara, koliko je inkasirao i Ekvador. Kontrolišući ključne delove industrije, poput naftne i metalne, i mreže nacionalne televizije, oligarsi su postali ključne političke ličnosti u saradnji sa vladom bivšeg predsednika Borisa Jeljcina. Veoma brzo su postali prepoznatljivi po skupim automobilima i vilama koje su gradili u luksuznim predgrađima Moskve.
Uoči predsedničkih izbora 2000. godine Putin je započeo borbu protiv tajkuna kao političke klase koja je pretila da Rusiju gurne u siromaštvo. Ta borba rezultirala je hapšenjem Hodorovskog, sada već bivšeg direktora 'Jukosa', i Platpna Lebedeva, najvećeg deoničara 'Jukosa', koji je optužen za prevaru i neplaćanje poreza. Na udaru su se našli i medijski magnati Vladimir Gusinski i Boris Berezovski, koji su pobegli u inostranstvo, kao i još trojica milionera koji su povezani sa Hodorovskim. Međutim, prema nedavno objavljenom izveštaju Svetske banke, u ruskoj ekonomiji i dalje dominiraju 23 tajkuna koji i dalje u svom vlasništvu drže ključne sektore u privredi.
'Sada tajkuni više nemaju tako otvoren uticaj kao što su imali ranije kada su nogama mogli da otvaraju vrata Kremlja kad god su hteli', pojašnjava Maša Lipman, analitičar u moskovskom 'Karnegi centru'.
Da bi sačuvali svoje bogatstvo, oligarsi su se okrenuli regionalnim vladama od kojih dobijaju poreske olakšice, investiraju putem kredita u unosne poslove, čime privlače mnogo manje pažnje. Svetska banka navodi da su tajkuni zagospodarili u ukupno sedam regiona, među kojima su Primorski i Krasnojarsk u centralnom Sibiru, koji su izuzetno bogati prirodnim resursima. Guverner Čukotke na Arktiku je milijarder Roman Abramovič, vlasnik naftne kompanije 'Sibneft', poznat i kao vlasnik prestižnog engleskog fudbalskog kluba Čelsi. Među onima koji se još dobro drže nalazi se Mihail Fridman, čija je kompanija 'Alfa grup' pobedila na tenderu za obnovu aerodroma 'Šermetijevo'. Viktor Vekselberg je nedavno kupio kolekciju Faberžeovih jaja za 90 miliona dolara i trijumfalno ih vratio u Rusiju. Iako je oštro demantovao da želi da se dodvori Kremlju, upravo tamo su čuveni primerci prvi put izloženi.
Hodorovski je 'Jukos' kupio na aukciji 1995. za svega 350 miliona dolara. On poseduje ukupno 44 odsto akcija kompanije i njegovo bogatstvo se procenjuje između osam i 15 milijardi dolara. A. Petrović
