Izvor: Politika, 15.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putevi separatizma
Države članice NATO-a moraju da shvate da sopstvenu bezbednost ne mogu da grade na narušavanju tuđe, izjavio je ovih dana za list „Rosijska gazeta" Dmitrij Rogozin, novi ambasador Ruske Federacije u zapadnoj vojnoj alijansi. „Politička karta Evrope uveliko je izmenjena i moramo da imamo jasne garancije bezbednosti. Moramo da pođemo od toga da nam je prvi zadatak da izgradimo međusobno poverenje. Nijedan normalan čovek danas, čak ni u najstrašnijem snu, ne može sebi da predstavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će Rusija ući u rat protiv Evrope", kaže ruski političar po kojem su glavni problemi na kojima se sukobljavaju Rusija i Zapad: Iran, Avganistan i – Kosovo i Metohija.
Odlazak Rogozina na službovanje u Brisel ponovo pokazuje da „putinizam" nije samo puko nastojanje aktuelnog ruskog predsednika da još neko vreme drži konce vlasti u svojim rukama. Naprotiv, reč je o vrlo jasnoj politici najveće države na svetu – spoljnoj i unutrašnjoj – planiranoj na duži rok. Tri tačke nesporazuma istoka i zapada koje je naveo Rogozin sasvim sigurno ne spadaju u pitanja rešiva po kratkom postupku. Ipak, posebno naglašavanje tekućih promena u Evropi nedvosmisleno govori o tome da Rusija ovaj deo sveta smatra svojim prirodnim osloncem i da će se boriti da tako i ostane.
Rusija je Evropa
Stvari su sasvim jasne. Avganistan i Iran (barem za sada) nisu teme koje toliko utiču na unutrašnjopolitičku koliko na spoljnopolitičku bezbednost Rusije, osim ako ne računamo povremene ispade ekstremnih islamista u Čečeniji ili Dagestanu. Dešavanja u Evropi, a pre svega na Kosmetu, nešto su sasvim drugo. Ona sa sobom nose latentnu opasnost od buđenja mnogih novih i starih nacionalizama na širem prostoru. A takvim nacionalizmima je Rusija, kao multinacionalna zajednica, prebogata. To je i razlog što u Moskvi uporno insistiraju na očuvanju međunarodnog prava – onakvog kakvo ono danas jeste.
U stvari, Moskva najviše zazire od evropske nedoslednosti koja se, barem kada je u pitanju spoljnopolitičko delovanje, u poslednje vreme i te kako oseća. Najsvežiji primer političkog „lutanja" starokontinentalaca jeste dokument Saveta ministara EU posvećen Kosovu i Metohiji u kojem je navedeno je da za slanje misije u južnu srpsku pokrajinu neophodna „odgovarajuća osnova”, iako je u majskoj verziji istog dokumenta bilo jasno napisano da je za to potrebna nova rezolucija Saveta bezbednosti UN. Ovakvo „slobodno interpretiranje" međunarodnog prava sigurno neće povoljno delovati na razrešenje balkanske krize koja bi mogla da protrese ceo evropski kontinent, a time i Rusiju.
Interesantno je pomenuti i to da su u poslednje vreme ponešto utihnule tvrdnje sa zapada kako unilateralno priznavanje kosmetske nezavisnosti neće biti signal i drugim separatizmima da je silom oružja moguće izdejstvovati nezavisnost. Zamenile su ih priče o tome da je EU spremna da pomogne Srbiji da na najbezbolniji način prevaziđe eventualni gubitak dela svoje teritorije. Naravno, i jedno i drugo upravo su izraz skrivenog straha od nasilnog nametanja rešenja koje ni po čemu ne zadovoljava norme međunarodnog prava.
„Ukoliko bismo prihvatili stav da je princip prava nacije na samoopredeljenje važniji od principa teritorijalne celovitosti države, onda tim principom moramo da se rukovodimo u svim regionima, a ne samo tamo gde se to nama ili našim saveznicima dopada”, izjavio je za agenciju RIA Novosti Grigorij Karasin, zamenik šefa ruske diplomatije. „Ukoliko pravom na samoopredeljenje mogu da se koriste narodi koji obitavaju na prostorima bivše Jugoslavije, onda isto pravo imaju i drugi mali narodi, a u tom smislu i oni na severnom Kavkazu”, zaključuje Karasin.
Kosmet kao opomena
Iza reči uglednog diplomate krije se bojazan mnogo veća od one koje je svet trenutno svestan. Naime, kada se govori o jednostranom proglašavanju nezavisnosti Kosova kao sledeća moguća žarišta pominju se uglavnom Abhazija i Južna Osetija, Pridnjestrovlje, Nagorno Karabah, Belgija, Kipar, Baskija, Korzika, Škotska ili, neizbežna, Republika Srpska. Dakle oni problemi kojih je svet odavno svestan i sa kojima se do sada nekako i nosio. Ali davanje prava Albancima da stvore novu državu sigurno će raspaliti i neka do sada prigušena nezadovoljstva kao što je, na primer, želja bosanskih Hrvata da sebi, u okviru BiH, obezbede status barem sličan onome koji imaju bosanski Srbi, ako ne i punu nezavisnost poput kosovskometohijskih Albanaca.
Evropa se u sopstvene teritorijalne probleme uplela odavno. Rasplamsavanje kosovskometohijske krize samo je mnoge stvari izvelo na čistac i predočilo ih širokoj javnosti na pomalo drastičan način, objašnjava Jekaterina Tihomirova, politički analitičar agencije RIA Novosti. Prava muka je, međutim, u tome što do sada nijedan od problema ove vrste nije razrešen na pravi i dugoročan način. Način na koji se SAD i EU „igraju” Kosmetom sigurno nije rešenje. Zato je Rogozin južnu srpsku pokrajinu i stavio u ravan sa Avganistanom i Iranom.
[objavljeno: ]
