Izvor: Politika, 28.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put u Konstantinopolj
Posle Pavla Šestog 1967. i Jovana Pavla Drugog 1979. Benedikt j etreći pontifeks kojiposećuje Tursku
Kada je vaseljenski patrijarh negde u ovo doba prošle godine pozvao papu da dođe u Istanbul na ekumenski dijalog istočne i zapadne crkve, malo ko je mogao da pretpostavi sa koliko usijanja će poseta Benedikta Šesnaestog biti dočekana među turskim muslimanima.
Posle Pavla Šestog 1967. i Jovana Pavla Drugog 1979, Benedikt je treći pontifeks koji posećuje Tursku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali ni dvojica prethodnih papa ni njihove posete nisu bile tako kontroverzne kao ova. Visoko je politizirana u vremenima sve češćih varničenja hrišćanskog i sveta islama.
Pošto je zbog raznih svojih ranijih izjava o Turskoj i islamu stekao epitet "antiturskog pape", gost je suočen sa bujicom podsećanja na krstaške ratove, na krvavo pokrštavanje Latinske Amerike, na ponašanje Rimokatoličke crkve u vreme nacizma, čak i na "sveti rat" o kome je govorio papa Urban Drugi.
Ankara je jedno vreme bila u problemu: papa nije samo poglavar rimokatolika, već i šef države koga može da pozove samo predsednik Turske, a ne vaseljenski patrijarh Vartolomej koji je na čelu institucije pod jurisdikcijom turskih zakona.
Problem je presečen time što je usledio i zvaničan poziv predsednika Ahmeta Nedžeta Sezera. Tako je, mada ne u punom smislu te reči, poseta postala i zvanična i religiozna. Benedikt odseda u rezidenciji vatikanskog ambasadora, a ne u zvaničnoj turskoj rezidenciji za goste. Neće biti počasnih salvi ni ceremonijalnih večera ili ručkova.
Poravnanje na zvaničnom nivou
Time su stvari poravnate na zvaničnom nivou. Ne i među Turcima koje mnogi tamošnji političari, intelektualci i novinari podsećaju ne samo šta je gost o islamu govorio kao papa Benedikt, već i kao kardinal Jozef Racinger – što je njegovo ime pre nego što je seo na rimski presto svetog Petra.
Kardinal Racinger bio je na čelu moćne vatikanske Kongregacije za doktrinu vere. Uticajnu poziciju koristio je za propovedanje teološkog konzervativizma. Tokom 1996. napisao je da islam ima probleme da se uskladi sa savremenim životom.
Tvrde da nije zdušno podržavao ekumenski napor svog prethodnika da poboljša dijalog sa svetom islama. Jovan Pavle Drugi bio je prvi papa koji je, tokom posete Siriji 2001, ušao u džamiju.
Pošto obiđe Aja Sofiju – najveću hrišćansku crkvu svog vremena, istu koju su krstaši razorili na svom putu za Svetu zemlju – i Benedikt će, kako je najavljeno, posetiti čuvenu istanbulsku Plavu džamiju.
Da li će to biti dovoljno da poravna njegovo kardinalsko protivljenje ulasku Turske u EU. Govorio je da Turska pripada drukčijoj kulturi i da bi njen prijem bio "teška greška protiv talasa istorije".
Otkako je prošle godine izabran za pontifeksa, papa Benedikt je mnoge iznenadio naporima da se poboljša dijalog sa muslimanskim svetom. Onda je ovog septembra usledio njegov govor pred studentima na univerzitetu nemačkog grada Regenzburga.
Citirao je reči vizantijskog cara Manuela Drugog Paleologa iz 14. veka: "Samo mi pokažite šta je to novo doneo (prorok) Muhamed, i u tome ćete pronaći samo zle i nehumane stvari kao što je njegova naredba da se mačem širi vera koju propoveda."
Muslimani su burno reagovali. Drugi su od tada zbunjeni ne znajući kakve papa zaista želi odnose između katoličke crkve i islama. Retki smatraju da je papi takav citat mogao da "promakne".
Suočen sa protestima, Sveti otac je rekao da su njegove opaske u Bavarskoj "pogrešno protumačene", da nije imao nameru da bilo koga uvredi, da pominjanje vizantijskog cara ne znači da ga on obožava, da citat ne odražava njegovo lično mišljenje i da je njegova prava namera bila da objasni da "religija i nasilje ne idu zajedno".
Vatikanski predstavnik za štampu, otac Federiko Lombardi, odmah je saopštio da papino razmatranje koncepta džihada – muslimanskog svetog rata – nije predstavljalo oštru kritiku islama. "On svakako nije želeo da deli lekciju... interpretacije islama kao violentnog. On kaže da u slučaju nasilne interpretacije vere dolazimo u sukob sa prirodom Boga i duše".
Muslimani su tražili izvinjenje. Benedikt to nije uradio, iako doktrina o nepogrešivosti pape važi za njegove enciklike, ne i za ocene izrečene u situacijama poput obraćanja studentima u Regenzburgu.
Oštri komentari islamskih prvaka
Razočarenje u Turskoj možda je bilo i dublje nego drugde, jer se već znalo za papinu novembarsku posetu. Komentari turskih islamskih prvaka bili su veoma oštri. Papin sistem vrednosti poređen je sa krstašima koji su ponikli u crkvi koja muslimane smatra neprijateljima.
Optužujući papu da je pun "neprijateljstva i predrasuda" prema islamu a da njegove primedbe iskazuju "mržnju u njegovom srcu", šef turskog Direktorata za verske poslove Ali Bardakoglu pridružio se onima koji su tražili izvinjenje.
Šteta je bila načinjena, pa je krajem septembra, sasvim neuobičajeno, papa u audijenciju pozvao ambasadore 21 islamske zemlje pri Svetoj stolici da bi im rekao da ima "potpuno i duboko poštovanje" prema muslimanima. Pozvao je na "dijalog iskrenosti i uvažavanja" ističući da i hrišćani i muslimani moraju da odbace sve oblike nasilja i da poštuju verske slobode. "Dijalog između religija i kultura hrišćanstva i islama je životno neophodan, i od njega zavisi značajan deo naše budućnosti", poručio je Benedikt gostima – ne otvarajući dijalog.
Dva meseca kasnije, krenuo je za Tursku, u svoje prvo hodočašće nekoj islamskoj zemlji. U vremenima veoma osetljivim po domaćine. Predsednik Sezer, zakleti branitelj Ataturkovog sekularnog nasleđa, nije jednom na temu religije došao u sukob sa premijerom Tajipom Redžepom Erdoganom i njegovom Strankom pravde i razvoja. "Religiozni fundamentalizam dostigao je alarmantne razmere", upozorava predsednik, dok vladajuća partija negira islamsku agendu tvrdeći da je odana demokratiji i reformama u pravcu ulaska Turske u EU.
Šta će u EU reći na demonstracije islamista i pre papinog dolaska? Ideja Turske unutar Unije već ima dovoljno protivnika koji ne bi da se zasad ekskluzivni hrišćanski klub poremeti ulaskom prve islamske zemlje.
Svi su svesni visokog stepena osetljivosti Benediktove posete. Kako sekularne, tako i verske.
Boško Jakšić
[objavljeno: 28.11.2006.]
