Izvor: Politika, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put ka kompromisu
Kosmet i bilateralni odnosi kao glavne teme razgovora Vojislava Koštunice sa šeficom američke diplomatije Kondolizom Rajs
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 11. jula – Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica počeo je danas u Vašingtonu novu spoljnopolitičku etapu, koja se doživljava i kao "diplomatska ofanziva" Beograda čiji je cilj da se poveća razumevanje glavnih svetskih aktera za problem Kosova i Metohije i da mu se ne nameće rešenje. Ujedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se premijeru ovde pružila prilika da sazna šta o tome misle visoki zvaničnici SAD, zemlje koja je takođe izrazito u poslednje vreme pojačala aktivnosti – da se "budući status Kosova odredi do kraja ove godine".
Prilika za svestranu razmenu mišljenja bio je susret sa šeficom američke diplomatije Kondolizom Rajs rano popodne, koji je Koštunica ocenio kao "vrlo zanimljiv, važan i veoma konstruktivan razgovor". Okupljenim novinarima na platou pred Stejt departmentom – u kome se prethodno sastao i s glavnim ovdašnjim operativcem za balkanska pitanja, državnim podsekretarom Nikolasom Bernsom – premijer je precizirao da je najviše vremena u tim razgovorima, a posebno s Rajsovom, posvetio iznošenju argumenata u prilog beogradskom konceptu "suštinske autonomije" Kosova unutar Srbije, kao rešenju koje "nudi stabilnost, mir, multietničnost".
Upitan kako su na to reagovali Amerikanci koji ponavljaju da su "sve opcije na stolu, uključujući i nezavisnost ", Koštunica je odgovorio: "Naši argumenti su saslušani, zaključili smo da je veoma važno da se pregovori dobro pripreme, da se sve strane čuju, da se traži jedno rešenje na način na koji nas obavezuju određeni principi Kontakt grupe – putem kompromisa".
U Koštuničinom obrazlaganju beogradskog pristupa prevladavale su reči kompromis, poštovanje normi međunarodnog prava koje garantuju teritorijalni integritet i suverenitet postojećih država, privrženost demokratskim vrednostima i evropskim standardima. Gde god u Evropi postoje problemi među etničkim zajednicama, podsetio je, oni se rešavaju određenim stepenom autonomije i manjinskih prava, a ne prekrajanjem postojećih granica.
"Nezavisnost Kosova za koje se zalaže Priština ima sve nedostatke koje predlog Beograda nema – ne garantuje stabilnost, ne poštuje međunarodno pravo i ne teži kompromisnom, nego nametnutom rešenju", naglasio je premijer. Ponovio je da bi oduzimanje dela teritorije (15 odsto Srbije) jednoj državi, i to demokratskoj, predstavljalo i ozbiljno osporavanje same ideje o demokratiji.
"Nezavisnost Kosova ne dolazi u obzir za Srbiju i ona ga ne bi prihvatila već bi ga odbacila", naglasio je.
Domaćini se nisu pojavili pred novinarima. Pred početak sastanka, Koštunica i Rajs su se rukovali u salonu Ministarstva spoljnih poslova, pred mnogobrojnim kamerama, pri čemu je državni sekretar samo, odgovarajući na reportersko pitanje, izrazila osudu najnovijeg terorističkog čina u Indiji.
U Stejt departmentu današnji dan bio je vrlo dinamičan, s više gostujućih delegacija među kojima su primećene peruanska i slovenačka. Sa gostima iz Srbije nadležni domaći razgovarali su oko dva sata, a novinari su u jednom trenutku primetili da su, pored već pomenutih zvaničnika, prilog diskusiji davali i izaslanik za pregovore o statusu Kosova Frenk Vizner i resorna funkcionerka Rozmari di Karlo.
Danas je Koštunica razgovarao i sa savetnikom predsednika Džordža Buša za nacionalnu bezbednost Stivenom Hedlijem. Potom je novinarima u hotelu "Vilard" dodao da kompromis može biti oživljen pregovorima koji predstoje. "Došlo je vreme da se podvuče crta i da se na tim pregovorima otvori pitanje statusa što je i smisao pisma koje smo Martiju Ahtisariju uputili predsednik Boris Tadić i ja."
Želja je i gostiju i domaćina, koliko se moglo saznati, da se odnosi između Vašingtona i Beograda "dalje unapređuju", što bi trebalo da znači i da će nastojati da se nađe kompromisno rešenje za Kosmet. Dosad su u opticaju bili mnogi nacrti rešenja koji su svojim različitostima pa i suprotstavljenostima predočavali da će put ka kompromisu biti više nego komplikovan.
Očekuje se da ova prva poseta Americi jednog od lidera Srbije po obnovi njene samostalne državnosti rezultira boljem međusobnom razumevanju. Pogotovu što će Koštunica pred sobom imati reprezentativne sagovornike, među kojima će sutra biti i potpredsednik SAD Dik Čejni i druge istaknute političke ličnosti.
Premijer Srbije ovim sastancima kompletira seriju direktnih kontakata s liderima zemalja šestorne Kontakt grupe – u kojoj su još Rusija, Francuska, Britanija, Nemačka i Italija – čiji stavovi imaju odlučujuću ulogu u opredeljivanju Saveta bezbednosti UN oko Kosova. Po okončanju razgovora u Vašingtonu, Koštunica će stavove Beograda izložiti i na sednici tog najvažnijeg tela svetske organizacije, koja treba da se održi prekosutra u njenoj njujorškoj palati.
U zvaničnom opticaju, Vašington je u poslednje vreme izbalansirao intonaciju o Kosovu. Izbegava se pominjanje "konačnog statusa" i svojevremeno često isticanih formulacija u vidu "uslovne nezavisnosti", što ne znači da se s takvim epilozima ne računa, pa se tako odomaćio neutralan izraz "ishod pregovaračkog procesa" do koga treba da se dođe kompromisom Beograda i Prištine.
Generalna ovdašnja smernica je sadržana, čini se, u nedavnoj izjavi predsednika Džordža Buša da rešenje za Kosovo "treba da izrazi potrebe većine, a da istovremeno ojača pravo manjine". Istovremeno su i u Vašingtonu i još više u Savetu bezbednosti UN, a naročito Rusiji, pojačani zahtevi da Priština brzo i osetno popravi i dalje nezavidan položaj manjina. Beogradu se, pak, preporučuje da "ohrabruje a ne da obeshrabruje učešće Srba u kosovskim privremenim institucijama"...
Narasta, reklo bi se, opšte osećanje da je rešavanje kosmetskog problema izuzetno delikatno i da može uticati na šira zbivanja i na Balkanu i na drugim prostorima s jakim secesionističkim kretanjima. Amerika za to zna, ali ostaje pri stavu da je kosovski slučaj "jedinstven", dok Moskva ističe da će njegovo rešavanje imati "univerzalan značaj".
Navedene i druge okolnosti prožimaju atmosferu Koštuničinih vašingtonskih razgovora. Uz premijera su u tom nizu sastanaka – danas početim susretom s potpredsednikom Svetske banke Šigeom Kacuom, i njegovi saradnici – Aleksandar Nikitović, Vladeta Janković, Slobodan Samardžić (koji je i kopredsednik državnog pregovaračkog tima za Kosmet) i Srđan Đurić.
-----------------------------------------------------------
Podsticaj izručenjima Haškom tribunalu
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 11. jula – Stejt department je danas ponovio podsticaj Beogradu da Haškom tribunalu izruči preostale optuženike.
Odgovarajući na pitanje prilikom redovne konferencije za novinare, portparol ministarstva Šon Mekormak je rekao da "mi kao i naši evropski prijatelji tražimo od srpske vlade da uradi sve što može da osigura da ti ljudi budu izručeni pravdi u Hagu". Ova izjava data je nešto pre današnjeg susreta Vojislava Koštunice i Kondolize Rajs.
M. Pantelić
[objavljeno: 12.07.2006.]
