Izvor: Politika, 22.Maj.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pustoš u Dolini tornada
Grad Mur ima dugu i tragičnu istoriju bliskih susreta sa superolujama
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Kad se gledaju fotografije i TV snimci iz opustošenog dela grada Mura u Oklahomi, prvi utisak je da je mnogo ljudi tamo imalo puno sreće. Sve je doslovno sravnjeno sa zemljom, nema ničeg iznad površine na prostoru širokom dva a dugom 27 kilometara kroz koji je protutnjao tornado čija je brzina bila 360 kilometara na sat.
Spasilačke ekipe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – na licu mesta je oko 400 pripadnika Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA) – saopštile su da nema više nestalih, a da je konačni broj poginulih 24, od kojih je devetoro dece. Tornado se spustio tačno u tri po podne, a na njegovom putu je bilo i pet škola, od čega dve osnovne koje nisu imale svoja skloništa.
Povređenih je oko hiljadu ljudi i još toliko je zatražilo pomoć od FEMA.
Mur, grad u predgrađu Oklahoma Sitija, zvanično osnovan 1889, tokom „juriša na zemlju” u velikoj (organizovanoj) kampanji osvajanja američkog zapada, danas ima 55.000 stanovnika i dugu i tragičnu istoriju bliskih susreta sa superolujama. Pogodile su ga čak četiri: u oktobru 1988, u maju 1999, maju 2010. i, najnovija, u ponedeljak.
Najjača je bila ona iz 1999, koja je po takozvanoj Fudžita skali za merenje ove vrste prirodnih nepogoda bila u najpustošnijoj kategoriji, EF-5. Tada je poginulo 36 ljudi, a u meteorološkim analima taj tornado je zaveden kao najbrži vetar koji je protutnjao površinom zemlje: brzina mu je bila 486 kilometara na sat.
Kategorija najnovijem tornadu – to su one vazdušne „pijavice” raznih dimenzija i brzina – moći će da se odredi tek kad se sasvim proceni šteta. A ona je velika i zbog specifičnosti gradnje u američkim gradovima kada je reč o pojedinačnim kućama (a često i većim stambenim zgradama). To su naime drvene konstrukcije koje su na betonski temelj pričvršćene samo relativno plitkim šrafovima. Cigla, malter i armirani betonski stubovi nisu deo ovdašnje građevinarske tradicije.
Iako je to kao slabost konstatovano i posle tornada 1999, i kuće podignute posle toga bile su istih konstrukcija. Samo 10 odsto domova pri tom ima sopstvenih podrum kao sklonište. Objašnjenje je da podrumi, zbog karakteristika zemljišta, znatno poskupljuju gradnju, pa su skloništa obično betonski šahtovi sa poklopcem u garaži.
Oni su međutim bili dovoljni da spasu mnoge. Broj nastradalih je relativno mali i zbog toga što su ljudi bili pripremljeni: mogućnost tornada je najavljivana nekoliko dana pre nego što je stigao, mada je ono glavno upozorenje – da zaista i dolazi – moglo da se objavi tek 16 minuta pre nego što je udario.
Mur je inače u samom središtu „Doline tornada”, kako se opisuje oblast koja počinje na severu Teksasa i obuhvata još tri države južno od Južne Dakote, a zapadno od reke Misisipi.
Statistički, maj i jun su tamo „sezona tornada”, premda uslovi da se formira – sudar vrele i vlažne vazdušne mase iz Meksičkog zaliva sa onom suvom i još vrelijom koja dolazi sa kontinenta – mogu da se stvore u svakom godišnjem dobu.
Od svih tornada koji se formiraju na planeti, 75 odsto je baš u Americi, i to na njenom zapadu. Oklahoma je pri tome na petom mestu po njihovom broju. Što se tiče Mura, on je, prema meteorološkoj statistici, sa najnovijim ispunio svoju „kvotu” od četiri tornada za jedan vek.
Nauka je detaljno proučila prirodu tornada, mada su one završne okolnosti koje dovode do njihovog formiranja još misterija.
Da li su međutim ove nepogode danas učestalije nego što su bile?
Na prvi pogled, sudeći po medijskim izveštajima, reklo bi se da jesu. Nacionalna meteorološka služba SAD kategorički međutim to opovrgava. Ono što se promenilo, to je po njenim stručnjacima samo činjenica da je više izveštaja o tornadima i da je danas pod paskom meteoroloških radara gotovo cela teritorija Amerike.
Meteorolozi negativno odgovaraju i na pitanje da li su današnje oluje pustošnije od ranijih. Iako tornada mogu da budu i jača, broj stradalnika je manji zbog blagovremenih upozorenja, boljih skloništa i drugih mera predostrožnosti, zbog čega je i manja ukupna šteta.
Statistika je međutim mala uteha za one žitelje Mura koji su ostali bez krova nad glavom i svega što je bilo u njihovim kućama. Osiguranje i pomoć države pomoći će im da se brzo vrate koliko-toliko normalnom životu, ali trauma neće proći.
M. Mišić
objavljeno: 23.05.2013.
