Izvor: Deutsche Welle, 05.Avg.2014, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pusti san o naftnom blagostanju
Ne ponoviti greške komšija iz Nigerije! To je bio slogan vlasti u Gani kada su i tamo otkrivena velika nalazišta nafte. Ipak, od prirodnih bogatstava koristi imaju samo malobrojni.
Preprodavci se guraju u luci grada Sekondi-Takoradi na zapadu Gane. Čeka se na ribarske brodiće koji bi se svakog trenutka trebalo da se vrate. Donedavno tu nije vladala takva gužva. Ribe je bilo dovoljno za sve. Ali otkako su pred obalom Gane otkrivena nalazišta nafte, ribari se žale na smanjeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << ulov. „Bušotine velikih svetskih naftnih koncerna oterale su ribu“, žal se Emanuel Ni Bočvej, predsednik Saveza priobalnih ribara Gane.
Naftna groznica na Zlatnoj obali
Opasno ribarenje
Na oko 60 kilometara ispred obale zapadne regije Gane 2007. je otkriveno polje „Jubilee“ koje važi kao jedno od najvećih u Africi. Gana danas eksploatiše naftu u velikom stilu: 110.000 barela dnevno, od čega čak 85.000 iz polja „Jubilee“.
Otkriće nafte pre par godina je malu zapadnoafričku zemlju bacilo u kolektivnu euforiju: Gana i njeni stanovnici postaće bogati, Gana će učiti na greškama susedne Nigerije gde je pronalazak nafte siromašne učinio još siromašnijima, a bogate još bogatijima. Doneseni su i odgovarajući zakoni koji garantuju uvid javnosti u sve novčane transakcije međunarodnih kompanija u korist vlade Gane. Tri četvrtine prihoda trebalo bi da ide direktno u državni budžet, ostatak bi trebalo da se štedi. Tako je to najavljivao, u međuvremenu preminuli, predsednik Džon Evans Ata Mils.
Ribe sve manje – pijaca u Takoradiju
„Mali čovek“ zakinut
Međutim, stvarnost danas izgleda drugačije. Otkako je predsednik Džon Dramani Mahama došao na vlast, sve više novca odlazi u projekte za koje ta sredstva uopšte nisu namenjena. Novac ne stiže do širih krugova građana. Nekima, poput ribara, naftna industrija čak ugrožava puku egzistenciju. Prema informacijama tamošnjeg Zavoda za statistiku, u priobalnom području preko 2,4 miliona građana živi od ribolova. Ali ribolov je u područjima oko bušotina zabranjen.
Osim toga sve više tankera koji plove tim područjem ugrožava bezbednost malih i slabo osvetljenih ribarskih brodića. „Ako uzmemo u obzir da je trenutno ispred luke Takoradi postavljeno 30 do 40 bušotina, lako možemo da zamislimo kakav saobraćaj tu vlada i da je ribolov gotovo nemoguć“, objašnjava predstavnik ribara Emanuel Ni Bočvej. Obalska straža štiti područja oko bušotina od ribarskih brodića i to često agresivnim metodama. Istovremeno, na kopnu, razlika između bogatih i siromašnih sve je uočljivija.
Astronomske cene
Luka s tankerima
Takoradi, donedavno uspavani ribarski gradić, doživeo je pravi bum i pretvorio se u mesto u kome vlada nafta. Dolaskom stranih kompanija cene su podivljale. „Otkako je otkrivena nafta, sve je postalo skuplje: školarine, hrana i pre svega stanarine“, žali se taksista Samul Kakujason. Stanarine su se udvostručile. Mnogi više sebi ne mogu da priušte ni najskromniji smeštaj. „Svako želi da izda stan bogatima iz naftnih kompanija“, žali se Obeng Set koja već desetak godina živi u Takoradiju.
Ipak, neki od novonastale situacije i profitiraju. Emanuel Kolins Armah Brako vodi agenciju koja se specijalizovala za pružanje usluga pridošlicama dubokog džepa. „Oni koji sebi više ne mogu ovde da priušte stan, trebalo bi ili da se pomire s tom situacijom ili da se odsele negde u okolinu“, kaže taj posrednik za nekretnine i priznaje da se većina onih koji u Takoradiju iznajmljuju stanove usredsredila na došljake s mnogo novca.
Beverli Hils“ u Africi
A oni prednost daju četvrti koju u danas svi već zovu „Beverli Hils“. Duž ulice Bič roud, uz samu obalu, nižu se vile i luksuzni apartmani. Mesečna stanarina za dvosobni stan s upotrebom bazena kreće se oko 6.000 dolara. Stanarina se u pravilu plaća za dve godine unapred. To su cene o kojima domaći, čak i oni koji dobro zarađuju, mogu samo da sanjaju.
Ganski Beverli Hils
„Cene su prilagođene strancima koji rade s naftom. Mi domaći moramo da dižemo kredite ako želimo da dođemo do krova nad glavom“, kaže Džozef Kveku Minlah, koji radi za poresku upravu Gane i koji je upravo kupio jedan plac van grada. Na kuću na području grada ne sme ni da pomišlja.
Naftne kompanije, poput američke „Tullow-Ghana“, nastoje raznim da projektima, poput stipendija za lokalne učenike, pokažu da su socijalno angažovane. Osim toga, predstavnici kompanija redovno učestvuju u radio programima u kojima građani mogu otvoreno da postavljaju pitanja. Ali mnogima je to slaba uteha. „Našim ribarima to ne pomaže. Njihove mreže na kraju ostaju prazne“, zaključuje Emanuel Ni Bočvej.
.jpg)
