Izvor: Blic, 24.Okt.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pukanić slutio da će biti ubijen
Redakcija nedeljnika „Nacional” negirala je juče tvrdnje Tomislava Karamarka, hrvatskog ministra policije, da se Ivo Pukanić, čelnik tog lista koji je ubijen u Zagrebu u četvrtak uveče, složio da mu bude ukinuta policijska zaštita 1. avgusta ove godine. „Da je ta zaštita ostala, Ivo Pukanić i Niko Franjić danas bi bili živi, a njihova deca bi imala očeve”, navedeno je na sajtu „Nacionala”. Riječki „Novi list” je „iz više poverljivih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izvora” saznao da je samo dan pre ubistva Pukanić rekao Stjepanu Mesiću, predsedniku Hrvatske, „da ima osećaj da će neko da ga ubije”.
U eksploziji je, pored Pukanića, ubijen i Niko Franjić, njegov prijatelj i direktor marketinga „Nacionala”. Pukanićevo telo je nađeno pored njegovog automobila „leksus”, a po prvobitnoj verziji, eksplozivna naprava je bila ispod automobila. „Večernji list” je juče objavio da su sigurnosne kamere u Palmotićevoj 3 snimile čoveka na motociklu koji se u jutarnjim satima dovezao i parkirao pored Pukanićevog automobila, koji je ceo dan stajao na parkingu. Po toj verziji događaja, bomba je bila u motociklu, koji je ukraden ranije u Zagrebu kako bi ubica zameo trag.
Zagrebačka policija danas će objaviti foto-robot Pukanićevog ubice.
Policijska zaštita Pukaniću i njegovoj ćerki Sari uvedena je posle atentata na izdavača „Nacionala” u aprilu ispred njegovog stana u Ilici, glavnoj ulici Zagreba, u kojoj rezidenciju ima i Mesić. Nakon tog događaja, Pukanić je za „Blic” izjavio da su mu ranije pretile crnogorska i duvanska mafija, a kazao je da je dobijao pretnje i neposredno pre pokušaja atentata u aprilu, ali nije precizirao od koga.
Pored duvanske mafije, o kojoj je „Nacional” opširno pisao mesecima a u čijim su tekstovima glavni akteri te afere bili Milo Đukanović, crnogorski premijer, i Stanko - Cane Subotić, po Zagrebu su posle ubistva Pukanića počele da kolaju i priče o navodnoj umešanosti Hrvoja Petrača, Pukanićevog prijatelja i kriminalca, koji leži u zatvoru zbog otmice sina generala Vladimira Zagorca. Nedavno je u Zagrebu ubijena Ivana Hodak, ćerka zagrebačkog advokata Zvonimira Hodaka, koji je Zagorca branio, pa su „obavešteni” požurili da povežu ubistvo Pukanića i Hodakove sa sukobom između klana Petrača i Zagorca.
Na sajtu „Nacionala” juče je na crnoj podlozi, pored slika Pukanića i Franjića, stajalo samo još saopštenje redakcije u kojem se tvrdi da je „sredinom jula policija prvi put najavila Pukaniću da namerava da mu ukine zaštitu, čemu se on izričito protivio. Nakon toga je počeo policijski pritisak, s obrazloženjem da nemaju dovoljno ljudi da neprekidno štite i njega i Saru. Policija je, prema tvrdnji „Nacionala”, uveravala Pukanića da su „akteri atentata u aprilu identifikovani”, što je on shvatio kao dobar znak za skidanje zaštite.
Krunoslav Borovec, načelnik Direkcije policije Hrvatske, izjavio u četvrtak uveče, nakon ubistva Pukanića, da čelnik „Nacionala” u poslednjih nekoliko nedelja policiji nije prijavio nikakve pretnje. Borovec je juče rekao da su bombu kojom su likvidirani Pukanić i Franjić postavili profesionalci, kao i da je policija do petka ujutru u okviru istrage ispitala oko 150 ljudi.
„Nijedan motiv ne odbacujemo, počevši od onih banalnih, pa do onih povezanih sa organizovanim kriminalom”, rekao je Borovec.
Juče je u Zagrebu održan i sastanak ministara policije iz regiona, a Milorad Veljović, direktor srpske policije, za „Blic” je potvrdio da je hrvatska policija zatražila pomoć.
„Srpska policija je spremna da pruži sva operativna saznanja ukoliko dođe do dokaza koji se mogu povezati s ubistvom”, rekao je Veljović.
Supruga Mirjana Pukanić dobila je policijsku zaštitu. Ona je, i pored lošeg odnosa sa suprugom, izjavila da je „u šoku i da tako nešto nikome ne bi poželela”.
Sahrana Ive Pukanića obaviće se u ponedeljak u 16 časova u Velikoj Gorici.
Životni put
Ivo Pukanić je rođen 21. januara 1961. godine u Zagrebu. Novinarstvom je počeo da se bavi u 18. godini. Od 1991. je radio u nedeljniku „Globus”, gde je postao urednik, a 1995. je pokrenuo „Nacional”. Pukanić je 1999. godine proglašen za novinara godine. Nakon toga je dobio je i nagrade Hrvatskog novinarskog društva za istraživačko novinarstvo 2000. godine i za intervju godine s generalom Antom Gotovinom 2003. godine, još dok je ovaj haški optuženik bio u bekstvu. Javno je pričao o poznanstvu sa Vladimirom Zagorcem, penzionisanim generalom optuženim za krađu dragulja namenjenih naoružavanju Hrvatske i prijateljstvu sa Hrvojem Petračem, koji je u zatvoru zbog otmice Zagorčevog sina. Iz braka sa Mirjanom Pukanić dobio je ćerku Saru.
Mnogi akteri duvanske afere mrtvi
Podgorički dnevnik „Vijesti” podsetio je juče da su mnogi akteri iz duvanske afere, o kojoj je „Nacional” pisao 2001, mrtvi. List podseća da je „samo nekoliko dana” nakon objavljivanja prvih tekstova u „Nacionalu” 2001. godine, u Budvi likvidiran Bajo Sekulić, „koji je, „izazvan tekstovima” zagrebačkog nedeljnika, „počeo javno da objašnjava neke stvari”. Nešto kasnije je u Švedskoj ubijen i Ratko Đokić, koji je takođe pominjan u Pukanićevoj priči o balkanskoj duvanskoj mafiji. U Podgorici je u maju 2004. godine ubijen urednik i suvlasnik podgoričkog „Dana” Duško Jovanović, a taj zločin još nije rasvetljen.
Poslednji tekst
Ivo Pukanić je u svojoj poslednjoj kolumni objavljenoj u „Nacionalu” 21. oktobra pisao o trendu „kriminalizacije ekrana” koji u Hrvatskoj promovišu televizije, kod kojih „u prvih dvadesetak minuta dnevnika ništa drugo osim kriminala ne postoji”. „Televizije se više ne bave važnim stvarima, što znači da je prosečni hrvatski građanin neinformisan, a uz to dobili smo i kolektivnu nacionalnu paranoju od kriminala i nekakve mafije”, pisao je Pukanić.
Sanader razmišljao o hrvatskoj „Sablji”
Ivo Sanader, hrvatski premijer, izjavio je juče da je hrvatski državni vrh razmišljao da posle ubistva Pukanića izvede policijsku akciju sličnu srpskoj „Sablji”: „Razmišljali smo da li treba da uvedemo nešto slično 'Sablji’, međutim, zaključak je bio da nema zakonskog uporišta niti potrebe za tim. Ne treba uvesti vanredno stanje, nego vanredne mere”.
