Izvor: B92, 13.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pucajte na begunce"
Magdeburg -- Nađeno naređenje o bezuslovnom pucanju na one koji pokušaju da pređu iz Istočne u Zapadnu Nemačku.
U arhivu Štazija, nekadašnje tajne policije Istočne Nemačke, nađen je dokument koji dokazuje da je, u vreme komunističkog režima, postojalo naređenje o bezuslovnom pucanju na svakog ko pokuša da pobegne iz zemlje.
"Ne oklevajte da upotrebite vatreno oružje, čak i u slučaju da granicu pokušaju da pređu žene ili deca, koje izdajnici često >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koriste kako bi i sami pokušali da pobegnu iz Nemačke", piše u dokumentu koji je našlo odeljenje arhiva Štazija u Magdeburgu.
Dokument je službenom notom upućen 1. oktobra 1973. specijalnoj jedinici Štazija. Ta jedinica zloglasne tajne policije osnovana je 1968. i bila je aktivna do 1985. Obučavala je agente kako bi ih ubacila među graničare i kako bi pucali na ljude koji su nastojali da pređu Berlinski zid ili druge granice Istočne Nemačke. Agenti su imali zadatak i da ohrabre graničare da pucaju na begunce.
"Dokument je predstavljao dozvolu za ubijanje na istočnonemačkoj granici", rekao je listu "Velt am zontag" istoričar Hubertus Knabe, direktor memorijalnog centra Hohenšenhauzen, posvećenog žrtvama Štazija.
Knabe je pozvao tužilaštvo Magdeburga da pokrene istragu, pošto je, kako je rekao, nađeni dokument dokaz o podstrekivanju na ubistvo.
Egon Krenc, poslednji predsednik Istočne Nemačke pre ujedinjenja sa Saveznom Republikom Nemačkom 1990, izjavio je, međutim, za Bild da naređenje o pucanju nije postojalo. "Ne znam to zahvaljujući dokumentima, nego iz ličnog iskustva. Takvo naređenje bi bilo u suprotnosti sa zakonima Istočne Nemačke", kaže Krenc.
Direktorka arhiva Štazija Marijane Birtler rekla je za "Frankfurter algemajne cajtung" da dokument ima izuzetan značaj zato što su osobe koje su u to vreme bile politički odgovorne uvek negirale da je postojalo naređenje da se puca. "Dokument je direktan i jasan kao nijedan do sada nađen", kaže ona.
Prema nezvaničnim podacima, najmanje 1.245 ljudi stradalo je od početka podele Nemačke, 1945, do pada Berlinskog zida, 9. novembra 1989.
