Izvor: Blic, 03.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvomajski pohod Uga Čavesa
Prvi maj je za svetske naftne gigante poput „Ševrona", „Eksona", „Britiš petroleuma" i „Konoko Filipsa" bio sve samo ne praznik pošto je Ugo Čaves, predsednik Venecuele, održao obećanje i priredio pravi prvomajski pohod na naftna polja u slivu reke Orinoko, nacionalizujući četiri velika naftna projekta vredna 30 milijardi dolara. Sve oštećene kompanije su zapretile da će otići iz Venecuele, koja je peta na svetu zemlja po rezervama nafte i gasa.
Okružen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hiljadama pristalica i radnika državne naftne kompanije PDVSA koji su mahali zastavama i klicali, Čaves je obećao da će Venecuela istupiti iz Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, koje on smatra instrumentima SAD.
„Nećemo više morati da idemo u Vašington, ili u MMF, ili u Svetsku banku - ili kod bilo koga", kazao je Čaves, čije su reči propraćene uzvicima odobravanja.
Odluka da Venecuela istupi iz MMF i Svetske banke predstavlja simboličan potez pošto je Čaves, zahvaljujući dolarima od prodaje nafte, odavno otplatio dug svoje zemlje tim institucijama.
Američki Stejt department je povodom Čavesove odluke saopštio da Čaves „kopa rupu" svome narodu.
- Ne možete da uzmete lopatu iz ruku tog čoveka. On samo nastavlja da kopa i kopa. Nažalost, narod Venecuele je najveća žrtva njegovog ponašanja - rekao je Šon Mekormak, portparol Stejt departmenta.
Rudolf Đulijani, jedan od pretendenata na narednim predsedničkim izborima u SAD nazvao je Čavesa „opasnim neprijateljem SAD" posle nacionalizacije naftnih polja.
- Potreban nam je predsednik (Amerike - prim. aut.) koji zna da stvari reši tako da ne moramo više da finansiramo Čavesa. Da nema naftu, niko ga ne bi slušao. U našem je interesu da se okrenemo drugim izvorima - rekao je Đulijani na sastanku biznismena hispanoameričkog porekla.
Čavesov najnoviji sukob sa naftnim kompanijama ima mnogo veći značaj i zato međunarodni investitori pomno prate situaciju. Venecuelanska državna naftna kompanija PDVSA će preuzeti najmanje 60 odsto od četiri naftna projekta u pojasu Orinoka, u koje su giganti BP, „Ekson mobil", „Total", „Ševron" i „Konoko Filips" uložili preko 17 milijardi dolara, a koji omogućavaju da se skoro 600.000 barela sirove naftne svakodnevno pretvori u skupu sintetičku naftu.
Iako su pred 1. maj najavile da će napustiti Venecuelu pre preuzimanja kontrole nad naftnim projektima, sve kompanije, osim „Konoko Filipsa", potpisale su da pristaju na većinu Čavesovih zahteva. Još, međutim, nije jasno kako će im biti nadoknađeni gubici.
Kompanija PDVSA nema stručnjake koji su joj potrebni da bi sama razvijala resurse, tako da bi joj odlazak međunarodnih kompanija naneo težak udarac. Osim toga, pravna nesigurnost bi mogla da dovede u pitanje buduće investicije. Proizvodnja na 32 naftna polja, koju je PDVSA preuzeo prošle godine, već je opala za jednu petinu ili za oko 100.000 barela dnevno.
Uprkos visokoj ceni nafte, PDVSA je sve teže da obezbedi gotovinu. Nedavno je morala da izda obveznice u vrednosti od pet milijardi dolara pošto joj Čaves stalno zakida profit da bi finansirao svoje socijalne programe. Otkako je ponovo izabran za predsednika u decembru prošle godine, Čaves, samoproklamovani maoista koji kubanskog lidera Fidela Kastra naziva svojim mentorom, nastoji da povrati državnu kontrolu nad venecuealanskom privredom. Već je nacionalizovao komunalne službe i najveću kompaniju za telekomunikacije.
Čavesovim stopama krenuo je i Evo Morales, predsednik Bolivije, koji je takođe najavio da će proizvodnju nafte i gasa staviti pod kontrolu državne kompanije YPFB. Moralesovo prvomajsko obraćanje je šokiralo investitore.
Nacionalizacija u fazama
Godine 2004. predsednik Čaves podiže porez na naftu međunarodnim naftnim kompanijama
Godine 2005. primorava naftne kompanije koje rade na 32 naftna polja da formiraju mešovita preduzeća sa državnom kompanijom PDVSA i da joj prepuste ulogu većinskog vlasnika
U januaru 2007. nacionalizuje komunalne službe i najveću kompaniju za telekomunikacije
U maju je preuzeo kontrolu nad četiri velika naftna projekta u pojasu Orinoka vredna 30 milijardi dolara. Istupa iz MMF i Svetske banke
