Izvor: S media, 19.Avg.2010, 18:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi put istraga protiv haških tužilaca
Prvi put za 17 godina rada Haškog tribunala naložena je istraga protiv više tužilaca tog suda medju kojima je i bivši glavni tužilac Karla Del Ponte.
Istražitelji će po nalogu haških sudija proveriti tvrdnje svedoka da su se pojedini tužioci siledžijski odnosili prema svedocima i pretili im, kao i da su se bavili potkupljivanjem i protivzakonitim pribavljanjem dokaza.
Do sada se samo spekulisalo da je bilo pokušaja uticaja na svedoke i to od strane odbrana >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << optuženih - zastrašivanjem pretnjama i ucenama.
Jedan od primera, kako su tada prenosili mediji je slučaj Ramuša Haradinaja tokom čijeg procesa su svedoci odbijali da svedoče, a više njih je navodno likvidirano.
Haradinaj je odlukom prvostepenog veća Tribunala bio oslobodjen optužbi za ratne zločine usled nedostakta dokaza, ali je 21. jula ove godine Žalbeno veće tu odluku ukinulo i naložilo novo sudjenje po više tačaka optužnice.
Prema pisanju londonskog lista "Gardijan" Del Ponte, će biti saslušana povodom tvrdnji da je dopuštala da se svedocima preti ili da se potkupljuju kao i za protivzakonito pribavljanje dokaza.
Zajedno sa Del ponteovom istrage će biti sprovedene i protiv dvoje aktivnih tužilaca Hildegard Urc-Reclaf i Danijela Saksona nakon žalbi svedoka da su bili uznemiravani, potplaćivani i zlostavljani kao i da su dokazi koje su pribavili bili protivzakonito menjani.
Del Ponteova je 1999. godine postavljena na mesto glavnog tužioca Medjunarodnih krivičnih sudova za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, a od 2003. do kraja 2007. godine iskljucivo je radila za Medjunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.
Del Ponteova je tokom mandata "zaradila" nadimke kao što su "novi Gestapo", "raketa bez navodjenja" i "personifikacija tvrdoglavosti".
Po završetku mandata, svetski mediji su ocenili da je uspeh kao tužilac postizala preporukama Evropskoj uniji, da kao uslov priključenja Srbije i Hrvatske EU bude njihova saradnja sa Haškim tribunalom.
Ona je "ušla u trag" šestorici od 10 begunaca sa prvobitne liste Tribunala, a hapšenje i prebacivanje u Hag bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana
Miloševića, koji je umro u martu 2006, nesumnjivo je najvažnije od svih.
Del Ponteovu su često kritikovali u zemljama bivše Jugoslavije, smatrajući je arogantnom i s predrasudama.
Ocenjujući saradnju sa del Ponteovom po okončanju njenog mandata, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić je u izjavi Tanjugu tada rekao da je saradnja "proticala u različitim fazama", ali da se ne treba baviti pitanjem "koliko smo dobili ili koliko smo izgubili njenim odlaskom".
"Ona je rekla da smo joj mi uproprastili karijeru zbog činjenice da (Radovan) Karadžić i (Ratko) Mladić nisu izručeni Tribunalu i da, zbog toga, ona svoju misiju smatra neuspšnom", podestio je Ljajić.
Nakon završetka mandata u Tribunalu, Del Ponteova je objavila knjigu "Lov, ja i
ratni zločinci" u kojoj pored ostalog opisuje pokušaj haških istražitelja da rasvetle slučaj "žuta kuća".
Za pomenutu kuću se veruje da je bila bolnica u koju su odvodjeni oteti Srbi i drugi nealbanci sa Kosova i Metohije, gde su im vadjeni unutrašnji organi radi trgovine.
Del Ponte u svojoj knjizi iznosi da su istražitelji Tribunala i funkcioneri UNMIK-a dobili informacije da su u leto 1999. kosovski Albanci kamionima prebacili preko granice na sever Albanije više od 300 otetih osoba, čiji su organi kasnije korišćeni za prodaju.
"Kuća je sada bila bela, vlasnik je negirao da je ikada prefarbana, iako su istražitelji otkrili tragove žute boje duž ivica zidova. Istražitelji su pronašli i delove gaze, korišćen špric, dve plastične kese za infuziju stvrdnute od blata, prazne bočice lekova, medju kojima i onih koji se obično koriste u hirurškim intervencijama za opuštanje mišića", opisuje bivša tužiteljka u svojoj kinjizi.
Del Ponteova u knjizi nastavlja, da istražitelji Tribunala nisu uspeli da identifikuju izvore o postojanju te bolnice jer su novinari odbijali da ih imenuju , a kako je navela, "bilo je i pravnih prepreka za pokretanje procesa", jer im je "albanski tužilac koji je učestvovao u istrazi 'otkrio još jednu dimenziju problema saradnje'".
Bivši predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović ocenio je da Del Ponteova tom knjigom i pričom o "žutoj kući" pokušava da "reši probleme vezane za grižu savesti" kao i da je verovatno u pitanju marketing radi bolje prodaje knjige.
