Izvor: Blic, 12.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi Međunarodni stalni krivični sud
Prvi Međunarodni stalni krivični sud
NJUJORK (BBC-Rojters) - Ono što je pre samo godinu dana izgledalo kao san međunarodne zajednice postalo je realnost. Prigodnom ceremonijom u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku formiran je prvi stalni Međunarodni krivični sud. Tokom ceremonije 10 novih zemalja je potpisalo međudržavni ugovor i tako je prikupljeno ukupno 66 potpisa za osnivanje Međunarodnog krivičnog suda, šest više nego što je predviđeno sporazumom iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Rima.
Sud će zvanično početi sa radom 1. jula ove godine, a sedište će mu biti u Hagu. 'Zvanično osnivanje stalnog Međunarodnog krivičnog suda je ekstremno značajan momenat u svetskoj istoriji', izjavio je Dejvid Šifer, bivši ambasador koji je vodio pregovore sa administracijom Bila Klintona bivšeg predsednika SAD o njegovom osnivanju.
Sud će se baviti slučajevima genocida, zločinom protiv humanosti, ratnim zločinima i drugim prekršajima humanitarnog prava. Nadležnost suda se odnosi na teritorije zemalja potpisnica, ukoliko ih počine državljani tih zemalja u drugim državama i posebne slučajeve koje mu dodeli Savet bezbednosti UN. Pred njim će biti podizane optužnice protiv onih osoba protiv kojih pojedine države ne mogu ili ne žele da podignu optužnice. Sud nije retroaktivan i zločini počinjeni pre 1. jula ove godine neće biti u njegovoj nadležnosti.
'Kada smo pre tri godine na sastanku u Rimu usaglasili statut Međunarodnog krivičnog suda mislili smo da će nam trebati najmanje 10 do 20 godina da prikupimo 60 potpisa. Ipak, strahoviti prizori iz rata u BiH i genocida u Ruandi za koje su formirani ad-hok (privremeni) sudovi kao da su doprineli njegovom brzom osnivanju', rekao je Ričard Diker ispred organizacije 'Hjuman rajt voč' (HRW). Prema podacima koalicije za Međunarodni krivični sud koju čini 1.000 humanitarnih organizacija iz celog sveta, u poslednjih 50 godina u svetu je zabeleženo više od 250 ratova i sukoba 'slabog intenziteta' u kojima je stradalo ukupno 86 miliona ljudi.
'U tim sukobima više od 170 miliona civila je lišeno svakih prava i dostojanstva. Većina tih žrtava je zaboravljena, a svega nekoliko zločinaca je izvedeno pred lice pravde. Stalni Međunarodni krivični sud to više neće tolerisati', stoji u saopštenju koalicije.
Međunarodni krivični sud zvanično je osnovan zahvaljujući potpisima deset zemalja, koje su se odlučile da zajedničkim snagama doprinesu zaštiti međunarodnog prava umesto da ta čast pripadne jednoj od njih. Sud je osnovan zahvaljujući potpisima BiH, Bugarske, Kambodže, Konga, Irske, Jordana, Mongolije, Nigerije, Rumunije i Slovačke.
Ostaje utisak da će Sud, kad bude počeo s radom tokom sledeće godine, morati da vodi računa o činjenici da predstavlja manjinu zemalja-članica svetske organizacije. Ta ograničavajuća okolnost će se ispoljiti već u izboru 18 stalnih sudija, koji će početkom 2003. godine biti izabrani samo iz zemalja-osnivača suda. 'Ovaj sud je najvažnija institucija koju je međunarodna zajednica osnovala u poslednjih 50 godina. Svi budući Sadami Huseini i Pol Potovi će odgovarati pred njim', dodao je Diker. Sud bez SAD, Rusije i Kine
Gotovo od samog početka rada na Statutu, zagovornici osnivanja Međunarodnog krivičnog suda imali su protiv sebe moćnu američku administraciju. Iako je predsednik Klinton, doslovno u poslednji čas, 31. decembra 2000. godine stavio svoj potpis na Statut, moćni konzervativni lobi u američkom Senatu, okupljen oko senatora Džesi Helmsa, nije ni jednog trenutka dopustio pomisao da Statut MKS eventualno može biti ratifikovan. Štaviše, administracija predsednika Buša se ozbiljno nosi mišlju da zvanično oglasi povlačenje potpisa bivšeg predsednika Klintona, a ispituje i mogućnost da zvanično zatraži od UN da nijedan cent iz budžeta svetske organizacije ne sme biti usmeren ka novome sudu.
Šta će američka administracija sve preduzeti, suočena sa sudom, kao novom pravnom realnošću, očigledno nije ni njoj samoj jasno. 'Sve je moguće. Možda ćemo ostati potpisnici, a možda i nećemo', kaže američki ambasador, zadužen za ratne zločine, Pjer-Ričard Prosper. Ričard Dajker iz HRW upozorava da Bušova administracija više ništa ne može da osujeti, ali može da se stavi 'na pogrešnu stranu istorije'. Sličan je i smisao poruke britanskog ministra inostranih poslova Stroua svome kolegi Pauelu, u kojoj ga je upozorio na posledice 'čeonog sudara sa Evropom', povodom ovog pitanja.
Teško je proceniti kolika će uteha američkoj administraciji biti što na toj strani istorije neće biti sama, nego u društvu Kine, Rusije i arapskih zemalja (sem Jordana), koje su, takođe, odbile da ratifikuju Statut Međunarodnog suda. B. Milošević
