Izvor: Politika, 25.Feb.2015, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prve konture iranskog sporazuma

Nova runda pregovora o spornom iranskom nuklearnom programu održana je u Ženevi uz neskrivenu želju da se postigne sporazum i obostranu saglasnost da će zbog mnogih neraščišćenih problema na dogovor još morati da se čeka.

Američki državni sekretar Džon Keri i šef iranske diplomatije Mohamad Džavad Zarif su u „dobroj ali veoma ozbiljnoj atmosferi” pokušali da do u detalje usaglase tehničke i političke razlike kako bi uobličili konture sporazuma koji bi bio postignut >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do 31. marta, što je rok koji je određen.

SAD uz učešće Britanije, Francuske, Nemačke, Rusije i Kine rešavaju veoma složen spor izazvan pre 12 godina optužbama Zapada da Iran pokušava da napravi atomsku bombu, što Teheran uporno demantuje, ponavljajući da za nuklearno oružje nema mesta u iranskoj odbrambenoj doktrini. Sukob je doveo do zavođenja mnoštva različitih sankcija Iranu.

Sporazum bi Zapadu dao garancije i mehanizme kontrole da Teheran ne obogaćuje uranijum neophodan za vojnu upotrebu, a istovremeno bi označio izlazak Irana iz izolacije i početak ukidanja kaznenih mera.

Na stolu je predlog koji bi Iranu striktno ograničio, na najmanje deset godina, mogućnost proizvodnje nuklearnog materijala, dok bi u završnim godinama došlo do postepenog ukidanja sankcija.

Po američkim ocenama, limit od najmanje decenije, a poželjno i duže, trebalo bi da preko mehanizama kontrole onemogući vojnu nuklearnu proizvodnju i dopusti barem godinu dana za kontramere u slučaju da Teheran odustane od sporazuma ili ga tajno prekrši.

Postizanje sporazuma bio bi najveći spoljnopolitički uspeh administracije Baraka Obame pre nego što 2016. napusti Belu kuću, ali republikanci koji imaju većinu u Kongresu optužuju predsednika da Iran „dobija sve što hoće”.

Iranski predsednik Hasan Rohani, arhitekta politike pregovaranja, koji takođe ima domaće protivnike dijaloga, kaže da je protiv kratkoročnog sporazuma ili nekakvog sročenog tako da dopušta različite interpretacije. To je u Ženevi ponovio i Zarif: „Nećemo prihvatiti nejasan i nepotpun sporazum, što znači da sporazuma neće biti sve dok se ne složimo oko svih pitanja.”

Iranski zvaničnici ponavljaju da sankcije ne mogu da budu „oružje pritiska”.

„Osnovna razlika je psihološka”, kaže ministar Zarif. „Neke zapadne zemlje, posebno SAD, gledaju na sankcije kao kapital, način da pritiskaju Iran. Dok takvo mišljenje postoji, biće veoma teško postići sporazum.”

I bivši predsednik Ali Akbar Velajati, sadašnji direktor Centra za strateška istraživanja, podseća da SAD ne treba da misle da su pregovori izraz iranske slabosti ili američka „prednost”.

Teheran očekuju da sankcije počnu postepeno da se ukidaju brzo posle potpisivanja sporazuma, dok neki traže da se dopustiti da Iran za najduže sedam godina može da aktivira centrifuge za obogaćivanje uranijuma namenjenog mirnodopskim potrebama, električnoj energiji i medicini.

Vreme je i dalje ključni faktor razmimoilaženja. Dogovoreno je da se pregovori nastave u ponedeljak, ali je i dalje nepoznato kako bi izgledao martovski sporazum, ukoliko do njega dođe. Javni ili tajni dokument?

Pregovaranje sa Islamskom Republikom dovelo je i do najvećeg zahlađenja u odnosima SAD sa Izraelom, čiji premijer Iran doživljava kao „pretnju”, a pregovore naziva „opasnim” i „zaprepašćujućim”.

Nerešeno pitanje dovodilo je čitav Bliski istok na ivicu novog ratnog sukoba zbog izraelskih pretnji bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja, blokiralo stabilizaciju Iraka i mirno rešenje građanskog rata u Siriji, zaoštrilo sukob između sunita i šiita, a danas onemogućava koordinisano suprotstavljanje Islamskoj državi.

Iako Keri tvrdi da ima punu saglasnost ostalih partnera, delikatnost pregovora potvrđuje i vest da je, dok su trajali razgovori u Ženevi, Rusija ponudila da Iranu proda sistem protivvazdušne odbrane „antej-2500”. Zbog lobiranja Zapada, posebno Izraela, Moskva je 2010. odustala da Teheranu proda sistem protivvazdušne odbrane S-300.

S druge strane, nedavni izveštaj UN kaže da je Iran, u skladu sa ranijim dogovorom, odustao od testiranja efikasnijih modela mašina koje se koriste za preradu uranijuma. Kao praktični dokaz dobre volje, vodeći iranski nuklearni pregovarač saopštio je u utorak da će Teheran ubrzati saradnju sa Agencijom UN za atomsku energiju.

Ako je tačno da posle pomeranja prvog roka, novembra 2014, Obama nije spreman na produžetak martovskog, a da to važi i za Teheran, vremena za postizanje jednog od najvažnijih međunarodnih sporazuma poslednje decenije nema mnogo. Ulog je veliki.

Boško Jakšić

objavljeno: 25.02.2015.

Nastavak na Politika...