Izvor: Politika, 09.Jul.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva premijerka Slovačke
Budući da Robert Fico nije uspeo da formira vladu, četiri stranke desnice i centra formirale novu koalicionu vlast u Bratislavi
Prvi put u istoriji Slovačke na čelu vlade je jedna žena – Iveta Radičova. Prva slovačka premijerka je kao kandidat Slovačke demokratske i hrišćanske unije (SDKU) do premijerske funkcije došla zahvaljujući tome što je, za razliku od sad već bivšeg premijera Roberta Fica, uspela da formira koalicionu vladu. Slovački predsednik Ivan Gašparovič >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imenovao je juče novu slovačku vladu, dok je dan ranije imenovao premijerku Radičovu, pošto je nešto ranije dosadašnji predsednik vlade Robert Fico podneo ostavku.
Novoformirana vlada u parlamentu, od 150 poslanika, ima podršku 79 poslanika iz redova četiri stranke desnice i centra – SDKU, na čijem čelu je bivši slovački premijer Mikulaš Dzurinda, potom nove liberalne stranke Sloboda i solidarnost (SS), biznismena Riharda Sulika, Hrišćanskog demokratskog pokreta bivšeg evropskog komesara za obrazovanje Jana Figela i nove stranke slovačkih Mađara Most–Hid na čijem čelu je Bela Bugar koji je osvojio glasove i Mađara i Slovaka zahvaljujući programu tolerancije i mirnog suživota. Sulik je juče izabran za predsednika slovačkog parlamenta, a Bugar za potpredsednika.
Podsetimo, pojedinačno je na parlamentarnim izborima 12. juna pobedila do tada vladajuća levica, odnosno stranka Roberta Fica koja, međutim, nije uspela da pronađe koalicionog partnera. Predsednik Gašparovič, koji bio veoma blizak bivšem premijeru Ficu, poručio je novoj vladi da je u interesu zemlje da sarađuju bez turbulencija. Štaviše, Gašparovič je Radičovoj rekao da može da se dogodi da se vlada bavi problemima o kojima ona nije ni sanjala, budući da niko danas još ne može da kaže da se zaista završila svetska ekonomska kriza te, kako kaže, niko ne zna šta čeka Slovačku i druge zemlje.
Novoj koalicionoj vladi zaista predstoje brojni izazovi u rukovođenju najsiromašnijom zemljom članicom evrozone. Radičova je obećala da će insistirati na privrednim reformama i nastojati da Slovačku po standardu približi bogatijim zapadnim zemljama.
„Potpuno smo svesni da smo suočeni sa ozbiljnim posledicama ekonomske krize, da imamo ogroman problem nezaposlenosti, veliku korupciju i regionalne razlike. Treba da ispunjavamo svoje obaveze u Evropskoj uniji i NATO-u, spremni smo da razvijamo dobre odnose sa susedima”, kazala je nakon imenovanja vlade Radičova.
Prvi veliki zadatak nove vlade u Bratislavi jeste pozicioniranje u odnosu na odluku prethodne vlade da Slovačka učestvuje u planu za stabilizaciju zone evra u okviru kog bi se zemljama opterećenim dugovima obezbedila pomoć od 750 milijardi evra. Stranke u vladi Radičove su se u toku predizborne kampanje tome protivile, a sudeći prema jučerašnjem intervjuu Rojtersu novoimenovanog slovačkom ministra finansija Ivana Mikloša, izgleda da od toga neće tako lako odustati.
Ivan Mikloš, poznat kao glavni arhitekta slovačkih reformi od 2002. do 2006. godine, kojeg je Svetska banka proglasila za najuspešnijeg reformatora u svetu 2004. godine, rekao je da je spreman da pregovara u Briselu o opiranju Bratislave da finansijski pomaže ostale zemlje evrozone. On je za prioritete svoga rada odredio zaustavljanje ubrzanog zaduživanja Slovačke i konsolidaciju javnih finansija.
U petnaestočlanom kabinetu slovačke premijerke je i njen stranački šef Mikulaš Dzurinda, koji je izabran za šefa diplomatije, dok je Jan Figel iz Hrišćanskog demokratskog pokreta postao ministar saobraćaja, turizma i regionalnog razvoja, koji će biti zadužen i za korišćenje evropskih fondova.
Analitičari u prvim ocenama kažu da će očigledno premijerka Iveta Radičova (54) biti zadužena da postupci vlade budu i socijalno odgovorni. Radičova je, inače, profesor sociologije, a bila je svojevremeno i ministar za rad i socijalna pitanja.
Sve nade se očigledno polažu u koncept na osnovu kojeg je SDKU predvodio slovačku koalicionu vladu pre Roberta Fica, kada su ekonomske reforme privukle nekoliko milijardi evra stranih investicija, što je doprinelo značajnom ekonomskom rastu Slovačke i ulasku u EU, NATO i evrozonu. Doduše, tada svet nije bio zaglibljen u ekonomsku i finansijsku krizu.
----------------------------------------------
Zapadni Balkan i dalje prioritet
Spoljnopolitički prioritet u programu nove slovačke vlade ostaje i dalje i zapadni Balkan i njegova evropska integracija, budući da na slovačkoj političkoj sceni već dugo vlada konsenzus o tome da je u slovačkom nacionalnom interesu da što pre u EU uđu zemlje zapadnog Balkana sa Hrvatskom i Srbijom na čelu. Slovačka politička elita je složna i oko statusa Kosova jer sve slovačke stranke, osim Slovačke mađarske koalicije, koja nije osvojila nijedno mesto u parlamentu, smatraju da bi Bratislava mogla da prizna nezavisnost Kosova isključivo ako se na taj korak prvo odluči Srbija.
N. Radičević
objavljeno: 10/07/2010
