Izvor: Politika, 02.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva milijarda za razrušenu zemlju
Za obnovu porušenog u Libanu biće potrebne godine, ali i još dosta para iz sveta. – Posebna briga hiljade rasutih kasetnih bombi
STOKHOLM, BEJRUT – Milijarda dolara osigurana na prvoj donatorskoj konferenciji za Liban, održanoj u Stokholmu, prvi je znak dobre volje sveta da pomogne toj ratom razorenoj zemlji kojoj će pomoć, sigurno, biti potrebna i još dugi niz godina.
Tokom 34-dnevnog rata između izraelske armije i Hezbolaha, Liban je izgubio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više od hiljadu ljudi, ostao bez čitavih naselja, na desetine mostova, puteva i drugih infrastrukturnih objekata, čija će obnova, verovatno, dugo trajati.
Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, samo šteta na libanskoj infrastrukturi iznosi oko 3,5 milijardi dolara, a ukupno stradanje usloviće da se deficit Libana – koji je među najvećima u svetu – dodatno poveća.
Posebna briga Libana i Libanaca jesu hiljade neeksplodiranih kasetnih bombi čije neutralisanje, takođe, neće biti brz proces. I to je jedno od "polja" na kojem će biti neophodna pomoć iz sveta.
Beda i strah još dugo će biti prisutni na jugu te male zemlje, gde su vođene glavne borbe u ratu retke surovosti, beleže hroničari.
Libanski predsednik Fuad Siniora, zahvaljujući donatorima u Stokholmu, predstavnicima oko 60 vlada i humanitarnih organizacija, upozorio je na potrebu da pomoć koju su namenili njegovoj zemlji počnu dostavljati bez odlaganja.
Prioritet njegove vlade jeste, naravno, vraćanje oko milion izbeglih iz zone sukoba i obnova i izgradnja domova onima koji su ostali bez krova nad glavom, a takvih je više desetina hiljada.
Apelujući na brzinu u dospeću donacija, premijer Siniora je, verovatno, imao na umu slučaj Avganistana, gde obećana pomoć iz sveta kasni ili biva nedovoljno adekvatno iskorišćena. U Avganistanu je bilo slučajeva da su donatorske pare, ponekad, ulagane u hotele i objekte za odmor i uživanje koje su prvi koristili darodavci.
U Libanu je ove godine, prema MMF-u, planiran rast društvenog proizvoda od oko pet odsto, ali od toga sada neće biti ništa. Umesto privrednog uspeha, usledila je katastrofa od koje će se nacionalna ekonomija i zemlja u celini dugo oporavljati.
Uvažavajući nedaće Libana, okupljeni zvaničnici u Stokholmu su se već dogovorili da se nova donatorska konferencija za tu zemlju organizuje do kraja godine.
Pitanje davanje pomoći Libanu ne ide, međutim, i bez negativnih političkih implikacija. Pojedinim zapadnim zemljama, na primer, nisu po volji najavljene donacije iz Irana, koje bi, kako se navodi, išle preko ekstremnog Hezbolaha.
Efikasnost pomoći zavisiće i o toga kad će Izrael ukinuti postojeću blokadu Libana, ali i od poštovanja rezolucije UN o primirju.
U Stokholmu je istaknuto da će brzina obnove Libana biti od suštinskog značaja za stabilnost čitavog regiona, "jer će ljudi, u protivnom, biti puni gneva, što bi moglo da vodi novom ratu".
Tanjug
[objavljeno: 02.09.2006.]
