Izvor: Politika, 08.Jan.2015, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pruga koja preseca ekvator

Železnički „most” između istočnoafričkih luka i pristaništa u Gvinejskom zalivu menja trgovinske rute između Azije i Amerike

Ki­na će u sle­de­ćih 10 go­di­na po­kre­nu­ti in­ve­sti­ci­o­ne po­slo­ve u ino­stran­stvu vred­ne 1,25 bi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra, ma­hom u ze­mlja­ma u raz­vo­ju, na­ja­vio je kra­jem 2014. go­di­ne ki­ne­ski pred­sed­nik Si Đin­ping to­kom Azij­sko-pa­ci­fič­kog fo­ru­ma o eko­nom­skoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa­rad­nji u Pe­kin­gu. Ki­ne­ski li­der je tom pri­li­kom ski­ci­rao pro­fil Fon­da pu­ta svi­le ko­ji će ulo­ži­ti 40 mi­li­jar­di do­la­ra za oži­vlja­va­nje drev­nih po­mor­skih ve­za iz­me­đu Ki­ne, Afri­ke i Me­di­te­ra­na. Is­ko­rak ki­ne­skog bi­zni­sa na svet­sko mo­re je ipak si­lo­vi­ti­ji. Đin­ping pro­ce­nju­je da će tr­go­vin­ska raz­me­na Ki­ne i Afri­ke, vred­na 19 mi­li­jar­di do­la­ra 2003. go­di­ne, kra­jem ove de­ce­ni­je do­sti­ći 400 mi­li­jar­di do­la­ra. Na tom ta­la­su, ki­ne­ski pred­u­zet­ni­ci po­čet­kom 2015. kre­ću sa po­sta­vlja­njem no­vih že­le­znič­kih pru­ga  iz­me­đu afrič­kih oba­la na In­dij­skom oke­a­nu i Atlan­ti­ku, ne­gi­ra­ju­ći „neo­im­pe­ri­jal­ne am­bi­ci­je” za ko­je ih sum­nji­či ka­ko kon­ku­ren­ci­ja, ta­ko i deo zva­nič­ni­ka Cr­nog kon­ti­nen­ta. 

Isto­vre­me­no, ki­ne­ski pred­u­zet­nik Vang Džin­gu u Ni­ka­ra­gvi za­po­či­nje iz­grad­nju tran­so­ke­an­skog ka­na­la ko­ji tre­ba da skra­ti, olak­ša i iz­me­ni ru­tu plo­vid­be iz­me­đu Pa­ci­fi­ka i Atlan­ti­ka. 

                                                            +    +    +    +

Novogodišnja svečanost u luci Mombasa bila je skromna, ali ipak zapažena. Uz zvuke bubnjeva, lučka kapetanija najprometnije luke istočne Afrike objavila je poslednjeg dana 2014. da je na dokovima Mombase upravo pretovaren rekordni, milioniti kontejner robe.

„Ovo je istorijski trenutak za kapiju Afrike na Indijskom okeanu. Ovde sidri sve više trgovačkih brodova, ali nema zastoja i nema kašnjenja”, poručio je afričkoj štampi Hadži Masemo, portparol luke na severu Kenije.

Izvan kapija luke, gužva u drugom po veličini gradu Kenije je od početka decenije sve veća. Svakog dana sa kapija ogromnog pristaništa više od 3.300 krcatih kamiona kreće drumovima ka unutrašnjosti zemlje, ali i ekvatorijalne Afrike – globalnog rudnog eldorada, koji je u poslednjih pet godina utrostručio robnu razmenu. U međuvremenu, prekomorski stratezi i trgovci znaju da je Podsahara i sledeća globalna riznica nafte. Međunarodna agencija za energiju procenjuje, naime, da će Podsahara 2040. godine proizvoditi više nafte nego danas Rusija, ponajviše na bušotinama u Mozambiku, Tanzaniji, Keniji, Ugandi i dalje na zapad ka DR Kongu... Trgovina sa ovim delom sveta stoga je među prioritetima kako Zapada tako i novih ekonomskih sila u usponu: od Kine i Brazila do Turske i Malezije. Najavljena svetla budućnost Afrike južno od ekvatora ima jednu ozbiljnu falinku, a to je „deficit infrastrukture”, ocenjuje Svetski ekonomski forum u najnovijem izveštaju „Globalni izgledi za 2015”.

Afrika je danas najmanje integrisan region sveta, kontinent na kome samo jedna država ima relativno zaokruženu železničku mrežu (Južnoafrička Republika), a istovremeno i pet puta manje asfaltiranih puteva nego razvijeniji deo sveta. Nije čudo da su otuda transportni troškovi enormni, navodi Ibrahim Majaki, izvršni direktor Novog partnerstva za razvoj Afrike pri Afričkoj banci za razvoj.

Pred očima globalne konkurencije, Kina se lane kao najveći trgovinski partner Afrike (2.000 aktivnih firmi, 210 milijardi dolara razmene u 2013. godini) silovito posvetila ispravljanju sistemskog manjka transportne infrastrukture južno od ekvatora.

Od Mombase, Džibutija i Dar es Salama na zapadnoj obali Indijskog okeana, do Lagosa, Duale i Benguele na istočnoj obali Atlantika, kineskim kapitalom se već naveliko grade mnogobrojni železnički kraci pravcem istok–zapad–istok. Prva među afrokineskim transkontinentalnim šinskim sponama, poznatija pod akronimom LAPSSET, najavljena je 2012. godine sa namerom da prugom poveže pristaništa na ostrvu Lamu u Keniji sa Južnim Sudanom i Etiopijom. Nastavak tog dopola završenog projekta nazvan je u međuvremenu „Veliki ekvatorijalni kopneni most” i on treba da se pruži preko Centralnoafričke Republike do luke Duala u Gvinejskom zalivu. Erupcija verskog nasilja na granici Kenije i Somalije, obnova građanskog rata u Južnom Sudanu, strane intervencije u Centralnoafričkoj Republici i novi talas terorističkih napada u Kamerunu – samo su neke od tekućih prepreka ostvarenju basnoslovnog plana Pekinga, koji mnogi posmatrači smatraju „novom vrstom neoimperijalizma u Africi”.

U međuvremenu, početak gradnje najnovijih kraka kineskih pruga u Africi utanačen je 2014. gotovo istovremeno na istoku i zapadu kontinenta. Prema dogovoru Pekinga i Najrobija,  kineske železničke kompanije počele su sa postavljanjem šina na 609 kilometara dugoj trasi pruge između Mombase i Najrobija po ceni od oko 4,5 milijardi dolara (90 odsto finansira Kina). Teretni voz između ta dva najveća grada u Keniji danas traje 36 sati, i to uglavnom zato što je većina postojećih pruga postavljena još u kolonijalno vreme, mahom za potrebe zapadnjačkih rudarskih kompanija. Već od 2018, novom prugom koju će Kinezi graditi paralelno sa postojećom, putovanje do obale Indijskog okeana i sa nje biće tri puta kraće, obećali su izvođači.

„Kenija je tranzitna zemlja prema srcu Afrike. Nova pruga Mombasa–Najrobi neće preobraziti saobraćaj samo u Keniji već i u regionu, podstaći će privredu i povezati ljude. Ovaj projekat je naš legat narednim generacijama”, objavio je Uhuru Kenijata, predsednik Kenije, prilikom potpisivanja sporazuma o početku realizacije najvećeg investicionog posla u zemlji od sticanja nezavisnosti 1960. godine.

U međuvremenu, Peking i Abudža dogovorili su krajem 2014. da kineske železničke kompanije počnu ovog proleća sa izgradnjom 1.400 kilometara duge pruge između dve nigerijske luke: Lagosa i Kalabara na istoku te zemlje. Izgradnja pruge po ceni od 12 milijardi američkih dolara najavljena je kao najveći dosadašnji pojedinačni investicioni projekat kineskih firmi u inostranstvu.

Kada pruga Lagos–Kalabar bude završena pred kraj ove decenije, njene tračnice dosegnuće na 180 kilometara od luke Duala u Kamerunu.

„Buduća mreža transkontinentalnih pruga i naftovoda koje Kina gradi i sufinansira na Crnom kontinentu neće izmeniti samo tempo i profil trgovine između istoka i zapada Afrike, već će umnogome preobraziti transportne veze Azije sa Južnom i Severnom Amerikom”, procenjuje južnoafrički Institut za strateške studije.

Tanja Vujić

objavljeno: 08.01.2015.

Nastavak na Politika...