Izvor: Politika, 25.Dec.2012, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protivudar oružanog lobija
Zagovornici apsolutne slobode prometa i nošenja pušaka i pištolja najavljuju da će u Kongresu blokirati svaki zakon koji to ograničava
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Tragedija u kojoj je jedan dvadesetogodišnjak naoružan poluautomatskom puškom i sa dva pištolja 14. decembra ubio 20 đaka prvaka, sišla je sa naslovnih strana i iz najava televizijskih vesti, emocije se polako hlade – a američki oružani lobi prelazi u protivnapad.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ako se očekivalo da će drama u Njutaunu, gradu države Konektikat koja je do juče preokupirala naciju, dovesti do političkog konsenzusa o neophodnosti ograničavanja sada apsolutne slobode prometa i nošenja pušaka i pištolja, čak i onih namenjenih samo vojnim i policijskim specijalcima – te nade su se tokom prošlog vikenda izjalovile.
Oružani lobi, „Nešenel rajfl asosiješn” (NRA), čiji su lideri u prvim danima posle najnovijeg masovnog ubistva izjavili da će pružiti „značajan doprinos” merama za smanjivanje ovakvog nasilja, ponovo je zauzeo stav da oružje nije problem, već da je rešenje – što više oružja.
„Jedini način da se zaustavi neki naoružani loš momak jeste naoružani dobar momak”, izjavio je Vejn Lapjer, potpredsednik i direktor NRA.
Sa više od četiri miliona članova, NRA je najpostojanija grupa za pritisak u Vašingtonu koja sledbenike ima ne samo među kongresmenima republikancima, nego i među demokratama. U minulim izborima ovo udruženje je potrošilo 18 miliona dolara da bi ljudi koje podržava bili izabrani u Kongres, a oni koji nisu „na liniji” poraženi.
Predsednik Barak Obama, kome pooštravanje propisa o oružju nije bila tema ni u prvoj ni u drugoj predsedničkoj kampanji, najavio je da će posle najnovije tragedije ovaj problem biti jedan od „velikih poslova” njegovog drugog mandata. „Ovoga puta moramo da pređemo s reči na dela”, rekao je na komemoraciji ubijenim prvačićima u Njutaunu.
Za koordinatora operativnog tima koji „u roku od nekoliko nedelja” treba da formuliše predloge reforme zakona o oružju imenovao je potpredsednika Džoa Bajdena. Kako je nagovešteno, reformom bi s ograničila dostupnost takozvanog jurišnog oružja (poluatomatske i automatske puške), zabranio promet šaržera velikog kapaciteta (više od 10 metaka) i uvela detaljnija kontrola kupaca.
Među merama koje bi Bajdenov tim trebalo da predloži jesu i neke sistemske: veće briga o mentalnom zdravlju, kao i pitanja glorifikacije „kulture nasilja”, počev od holivudskih filmova, pa do video-igrica.
Najavljuje se da će ovo biti i jedna od tema Obaminog inauguracionog govora na zvaničnom početku drugog mandata, 21. januara.
Sudeći međutim po tome što se posle prvobitne uzdržanosti, pa i najava popustljivosti, NRA vraća na svoje tradicionalne pozicije, Obami predstoji duga i neizvesna borba da u oba kongresna doma obezbedi većinu za reformu koja bi SAD u ovom pogledu izjednačila sa drugim razvijenim društvima.
„Ne pokušavajte da mi oduzmete moju AR-15 (poluatomatska puška kojom je Adam Lanca ubio 20 dece i sedmoro odraslih), jer to nećete moći”, prkosno je poručio senator Lindzi Grejem iz Južne Karoline, koji smatra da problem oružanog nasilja u školama treba da bude rešen tako što će svaka dobiti po jednog naoružanog čuvara.
Vejn Lapjer, pomenuti direktor NRA, u nedelju je potvrdio da su „naoružani čuvari” u školama „deo rešenja”. Beti Oslon, republikanska poslanica u skupštini Južne Dakote, smatra međutim da to nije dovoljno, jer bi „napadač prvo likvidirao njih”. Ona smatra da je bolje da budu naoružani svi nastavnici u školama „da bi zaštitili sebe i učenike”.
Ovo je samo deo mišljenja koja ilustruju žestok otpor američkih ljubitelja oružja svakoj smislenoj promeni koja bi podrazumevala nešto drugačije tumačenje Drugog ustavnog amandmana na koji se poziva oružani lobi, po kome oružano nasilje podstiče sve drugo – osim oružja.
O američkim paradoksima ove vrste svedoči i najnovija onlajn peticija Beloj kući, koja je već dobila više od 20.000 potpisnika, što je uslov da izvršna vlast na nju reaguje. U njoj se traži proterivanje Pirsa Morgana, popularnog voditelja Si-En-Ena, inače britanskog državljanina, koji u nacionalnoj debati o oružju posle drame u Njutaunu nije bio nimalo nežan prema svojim gostima koji su smatrali da u zakonima ne treba ništa da se menja.
Svojom kritikom Drugog amandmana, Pirs Morgan je, tvrde autori peticije, „izvršio neprijateljski napad na Ustav SAD i svoju poziciju zloupotrebio za osporavanje prava američkih državljana”, zbog čega bi predsednik Obama odmah trebalo da potpiše nalog o njegovoj deportaciji.
Milan Mišić
objavljeno: 25/12/2012
