Izvor: Deutsche Welle, 05.Avg.2018, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv zaborava genocida Crvenih Kmera
Tradiciija ćutanja o neprijatnom obavija užasne zločine počinjene u Kambodži pod režimom Crvenih Kmera tokom sedamdesetih godina. Koliko mladi u Kambodži znaju o tome i kako vide taj mračan deo istorije svoje zemlje?
Procenjuje se da je od 1975. do 1979. godine za vreme režima Crvenih Kmera život izgubilo 1,7 do 2 miliona stanovnika Kambodže. Međunarodna zajednica je tada uglavnom nemo posmatrala dešavanja u toj azijskoj zemlji.
Crvene kmere, formalno Komunističku >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << partiju Kampučije, predvodio je komunistički revolucionar Pol Pot koji je 1975. preuzeo kontrolu nad vladom Kambodže. Cilj je bio da se zemlja pretvori u komunističku agrarnu utopiju. Međutim, tokom režima koji je na vlasti bio tri godine, osam meseci i 20 dana, milioni ljudi su bili internirani u logore u kojima su morali da rade do krajnje iscrpljenosti, bili zlostavljani glađu, psihički i fizički.
Vlada Pol Pota je praznila gradove i ljude držala u ropskim seoskim gulazima, gde su iznurivani radom do smrti i bili pogubljeni za sitne prekršaje. Ne samo da su ciljanu mučili i ubijali intelektualce i obrazovane ljude kao što su lekari, nastavnici i novinari, već su ubijali i stare i nemoćne.
Lobanje više od 8000 žrtava režima Crvenih Kmera
Skoro četiri decenije nakon kolapsa brutalnog režima, zverstva počinjena tokom ove ere i dalje žive u kolektivnoj svest Kambodžanaca. Međutim, mnogi u zemlji još uvek nisu u stanju da pričaju o Crvenim Kmerima i onome što su doživeli.
„Ništa se neće promeniti"
Riti Odom, student na Kraljevskom univerzitetu u Pnom Penu, kaže da njegovi roditelji o tome ne pričaju često. „Samo ako ih pitam, onda mi kažu kako su uspeli da prežive, kako su bežali i šta su jeli tokom tog perioda", kaže 20-godišnji student za DW.
Na pitanje kako on gleda na režim Crvenih Kmera, Odom kaže: „Njihove vođe su bili opijeni sopstvenim egoom i ambicijom, bili su veliki ljubitelji ekstremnog socijalizma koji im je na kraju došao glave".
Međutim, nisu svi otvoreni da razgovaraju o tom delu prošlosti. Sin Sovanleahena, takođe studentkinja u Pnom Penu, kaže da nije zainteresovana za tu temu: „Svesna sam naše tragične i bolne istorije, uslova pod kojima su ljudi tada morali da žive. Bez obzira koliko sada govorimo o tome, ništa se neće promeniti".
Udžbenicima protiv zaborava
Boreći se da iza sebe ostavi svoju prošlost, izgleda da se Kambodža suočava sa generacijskim jazom po pitanju društvene svesti o Crvenim Kmerima.
Istraživanjem kojim je obuhvaćeno 1.000 Kambodžanaca starosti 18 i više godina, i koje je 2011. godine sproveo pravni fakultet univerziteta u Kaliforniji, došlo se do zaključka da mnogi mladi Kambodžanci nisu dovoljno upoznati sa brutalnim zločinima koje je počinio režim.
Nuon Čea, jedan od vođa Crvenih Kmera, na suđenju jula 2015.
Otkriveno je i da trećina ispitanika koji nisu živeli pod Crvenim Kmerima ne znaju za specijalni sud za ratne zločine koji je kasnije ustanovljen. Sud je formalno poznat kao Vanredne komore u sudovima Kambodže (ECCC).
Juk Čang, direktor Dokumentacionog centra Kambodže (DC-Cam), nevladine organizacije, kaže da mladi Kambodžanci ne znaju mnogo o istoriji Crvenih Kmera.
Da bi podigao svest među njima, DC-Cam je uz podršku ministarstva obrazovanja, napisao udžbenik. „U Kambodži ima preko 1.700 srednjih škola, uspeli smo da pošaljemo udžbenike u sve škole, otprilike oko pola miliona primeraka", rekao je Čang.
Student kraljevskog univerziteta Odom kaže: „Mislim da mladi moraju da upoznaju sa istorijom kako bi izbegli pogrešan put kojim su išli naši stariji. Mi smo jedina nada Kambodže."
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
