Izvor: Politika, 05.Feb.2015, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proterivanje džihadiste u norveško selo
Mula Krekar nedavno je izašao iz zatvora i sud mu je izrekao prinudno izgnanstvo iz Osla zbog ugrožavanja nacionalne bezbednosti
Sud u Oslu izrekao je neuobičajenu presudu oko koje se sada spore pravnici i politikolozi: zbog opasnosti po bezbednost zemlje, islamski teolog Najmudin Faraj Ahmad, osnivač i prvi lider iračke džihadističke grupe povezane sa Al Kaidom, biće proteran iz Osla u jedno zabačeno selo, 500 kilometara daleko od prestoničke vreve.
Odbačen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je prigovor advokata da se odlukom o izgnanstvu u zabačenu provinciju krše ljudska prava Faraja Ahmada, poznatijeg po imenu mula Krekar, čija žena i četvoro dece imaju norveško državljanstvo i žive u Oslu. A upravo zbog toga što bi se moglo desiti da mula Krekar bude osuđen na smrtnu kaznu u Iraku, čiji je državljanin, po norveškim zakonima on se ne može deportovati natrag u svoju zemlju jer bi mu se na taj način ugrozila njegova ljudska prava.
On je nedavno izašao iz norveškog zatvora pošto je, zbog pretnji napada na političare, odležao dve godine robije. On će, kako je odlučeno, najverovatnije na silu biti transportovan u selo od 2.500 stanovnika, neće mu biti dozvoljeno da iz tog mesta putuje i moraće da se javlja tamošnjoj policiji tri puta nedeljno. Najbliža džamija nalazi se u Trondhajmu, sto kilometara daleko od mesta gde je muli Krekaru određen boravak.
Ovom islamskom teologu Norveška je odobrila azil još 1991, kada je pobegao iz Iraka zbog represije Sadama Huseina. U Irak se vratio 2001, kada je počeo da osniva džihadističku organizaciju Ansar el islam, koja je na listi terorističkih organizacija UN, SAD, Velike Britanije…
Norveški sud mu je još 2003. oduzeo pravo na azil i od tada pokušava da ga deportuje, ali da bi se to ostvarilo, mora da dobije čvrsta uveravanja Iraka da mula Krekar neće biti osuđen na smrt.
Sam mula Krekar rekao je u jednom intervjuu pre dve godine da bi Norvešku mnogo skupo koštala njegova smrt. „Ukoliko me (norveška premijerka) Erna Solberg izbaci iz zemlje i ja umrem, ona će doživeti istu sudbinu.”
Strah od terorističkih napada džihadista nije porastao u Norveškojposle 7. januara, kada je izvršen atentat na redakciju pariskog satiričnog lista „Šarli ebdo”. Naprotiv, statistički podaci pokazuju da veći broj Norvežana želi da se imigrantima olakša ulaz i boravak u njihovoj zemlji. Još u junu prošle godine vlada je objavila nameru da izvodi pred sud i kažnjava norveške sugrađane koji odlaze da se bore na stranim ratištima. Ali u medijima se čuju pritužbe da se zbog birokratskih procedura pozivi na ratovanje u stranim zemljama ne procesuiraju i da Norveška dosad nije uspevala da odvrati povratnike od ekstremističkih ideja.
Samo pre nekoliko dana, državna televizija napravila je razgovor sa jednim četrnaestogodišnjakom iz Osla koji se zajedno sa svojim ocem ratuje u Iraku.
„Zašto si došao ovamo”, pitali su ga novinari. „Da ratujem za džihad”, odgovorio je dečak.
Njegov otac se sa porodicom preselio u Siriju pre dve godine, a potom se prebacio u Irak, po naredbi islamskih lidera.Ukoliko bi se vratio u Norvešku, moralo bi da mu se sudi, ako ništa drugo, ono zbog toga što je svog četrnaestogodišnjeg sina ubacio u ratnike.
Opasnost od islamskog ekstremizma bez sumnje postoji, ali se zbog nje Norveška neće pretvoriti u zatvorenu zemlju, ističu političari.
Gotovo četiri godine je prošlo otkad je Anders Brejvik počinio nezapamćen masakr u Oslu i na ostrvu Utoja u ime svoje ideologije da„muslimane treba proterati na Bliski istok da tamo osnivaju svoje kalifate” a da „kulturološke marksiste sa Zapada treba pogubiti”. Mere predostrožnosti od terorizma ma s koje strane da dolaze pojačane su, ali Norveška ne želi bitno da menja svoj način života,jer bi to značilo da su teroristi pobednici.
Umesto toga, odlučila je da natera mulu Krekara da on promeni svoj život. Bar dok je na tlu Norveške biće daleko od svetlosti reflektora.
Z. Šuvaković
objavljeno: 05.02.2015.
