Izvor: Politika, 13.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošlost kao prokletstvo
Komemoracija koja je uskovitlala političke strasti: nacistička prošlost nije dala mira bivšem šefu pokrajinske vlade ni kad je u 93. godini sklopio oči
Prošlost nije dala mira Hansu Filbingeru, bivšem predsedniku pokrajinske vlade u Baden Virtembergu, ni u trenutku kad je definitivno, u devedeset trećoj godini, sklopio oči.
Nastavila je da ga proganja i u času kada je njegov daleki naslednik – Filbinger je vladao južnom nemačkom pokrajinom od 1966. do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1978. – sadašnji šef pokrajinske vlade Ginter Otinger, u komemorativnom govoru u Frajburgu, pokušao da ga od nje odbrani.
Otingerov pokušaj da posthumno i konačno rehabilituje nekadašnjeg (prekog) sudiju u Hitlerovoj ratnoj mornarici, uz konstataciju da Filbinger "nije bio nacista" i da kao sudija nikog nije "poslao u smrt", izazvao je žučna reagovanja i uzbuđenja u nemačkoj političkoj javnosti.
Otingerove reči izazvale su ogorčenje u Centralnom veću nemačkih Jevreja, oštra reagovanja jednog broja političkih stranaka i posebno jetke kritike poznatog pisca Rolfa Kohuta koji je prvi, sada daleke 1978, skrenuo pažnju na nacističku prošlosti tada jedne od najistaknutijih ličnosti na zapadnonemačkoj političkoj sceni.
To je bezočna i drska izmišljotina, uzviknuo je Kohut, povodom Otingerove već citirane konstatacije da Filbinger kao mornarički oficir i sudija nikog nije poslao u smrt.
Kohut je podsetio na slučaj mornara Valtera Gregera, kome je zbog pokušaja da dezertira upravo Filbinger odredio zlu sudbinu. Poznati pisac je naišao na ovaj slučaj tragajući svojevremeno u centralnom vojnom arhivu u Koblencu. Njegovo obelodanjivanje, i pritisak javnosti, naterali su konzervativnog političara – bio je u tom času jedno od najistaknutijih imena Hrišćansko-demokrataske unije – da podnese ostavku, kad mu nije pošlo za rukom da tužbom sudu ućutka Kohuta.
Sadašnji predsednik pokrajinske vlade u Štutgartu pripada generaciji konzervativnih političara rođenih posle rata. Tu poziciju koristio je u spornom govoru na komemoraciji da iskoristi upozoravajući da je novim generacijama, srećom, veoma teško, ako ne i nemoguće, da shvate iskušenja sa kojima su se suočavali ljudi poput Filbingera u vreme nacizma. Pokušao je da ga amnestira tvrdeći da sudija Filbinger jednostavno nije imao "moć i slobodu odlučivanja" i da je, praktično, bio puki izvršilac tuđih naredbi.
Čuveni pisac, međutim, upravo to opovrgava iznoseći dokaze o tome da se Filbinger slepo držao nacističkih zakona i kad su umesto poraženih nacista stigli Englezi i da se ponašao kao "sadistički nacista".
Istoričar iz Filbingerovog zavičajnog Frajburga Hugo Ot kaže da u arhivama zaista nisu pronađeni dokazi da je on bio član nacističke partije, ali jesu oni koji nepobitno potvrđuju da je bio pripadnik nacističkih jurišnih odreda.
Slučaj Hansa Filbingera, čoveka koji je uprkos nespornoj nacističkoj prošlost napravio vrtoglavu političku karijeru u posleratnoj (Zapadnoj) Nemačkoj, nije usamljen. Bilo je i onih koji su stigli do najviših položaja u zemlji. Jeste, međutim, po mnogo čemu ilustrativan. Njegovi politički prijatelji su ga, i kad je bio prinuđen da zbog svesno i dugo potiskivane prošlosti baci političko koplje u trnje, i dalje veoma uvažavali.
Sadašnji šef pokrajinske vlade Otinger ga je, u spornom govoru koji je uskovitlao političke strasti, označio kao ličnost koja je udarila snažan pečat jednoj od najrazvijenijih nemačkih pokrajina i "pravog pokrajinskog domaćina i oca".
Počas na komemoraciji Filbingeru su, svojim prisustvom, odali njegovi naslednici Lotar Špet i Ervin Tojfel, kao i istaknute ličnosti aktuelne političke scene, savezni ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble i šef poslaničke formacije konzervativaca u Bundestagu Folker Kauder.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 13.04.2007.]
