Izvor: Blic, 17.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proširenje za jedinstvo Unije
Proširenje za jedinstvo Unije
ATINA (Rojters-AP) - U Atini je juče, uz učešće 41 evropskog lidera, počeo dvodnevni sastanak Evropske unije, na kome će predsednici deset, uglavnom bivših komunističkih zemalja potpisati pristupnice za prijem u Uniju.
Petnaestorica će na prvom samitu posle pada režima iračkog predsednika Sadama Huseina takođe pokušati da prevaziđu podele izazvane ratom u Iraku i da pronađu zajednički stav o ulozi UN u toj zemlji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Velika Britanija, Španija i Italija podržale su vojnu intervenciju u Iraku, dok su joj se Francuska, Nemačka i Belgija oštro protivile.
Domaćin, grčki premijer Kostas Simitis opisao je samit kao 'istorijsko okupljanje', koje 'otvara novu stranicu evropske istorije'.
Što se 'istorijskog predznaka' tiče, za to postoje bar tri razloga. Prvi je u proširenju EU - deset evropskih zemalja potpisaće pristupnice za ulazak. Države koje bi 1. maja 2004. godine trebalo da postanu članice Unije su Kipar, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija.
Drugi razlog je u Evropskoj konferenciji - u Atini će se okupiti lideri čak 41 evropske države, kojima će se pridružiti i generalni sekretar UN Kofi Anan. Tako širok skup, ocenjuje se u Briselu, daje samitu jednu novu dimenziju i novi značaj, jer odražava želju sadašnje evropske petnaestorice da se u ne tako dalekoj budućnosti ispuni njihov cilj - ujedinjenje Evrope.
Najzad, istorijski trenutak će pojačati i prisustvo predsedavajućeg Konvencije za budućnost Evrope Valerija Žiskara d’Estena, koji predvodi grupu od 105 evropskih političara, pravnika, sociologa i drugih koji učestvuju u procesu pravljenja ustava EU.
Stoga evropske diplomate ocenjuju da će se u naredna dva dana u kolevci demokratije, u Atini, slaviti evropska budućnost.
Od 1. maja iduće godine, kada će tih deset zemalja i formalno ući u društvo petnaestorice, EU će imati 450 miliona stanovnika i prostiraće se od Atlantika do Baltika, od krajnjeg severa Švedske do Mediterana. Sa očekivanim ulaskom Rumunije, Bugarske, pa i Turske - koje je najavljeno za 2007. godinu - proširena EU će biti bogatija za još sto miliona ljudi. Kako se najavljuje u Briselu, posle toga je na redu i 'treći talas' proširenja - ulazak zemalja zapadnog Balkana u Uniju. Kada će se to dogoditi, to još niko u Briselu ne zna. Neredi na ulicama Atine
Stotinak demonstranata zauzelo je kancelarije kompanije 'Britiš ervejz' u Atini u znak protesta protiv uloge Velike Britanije u ratu u Iraku i protiv dolaska premijera Tonija Blera na samit EU. Članovi Komunističke partije Grčke zauzeli su prostorije 'Britiš ervejza' nedaleko od bivšeg međunarodnog aerodroma u Glifadi, predgrađu Atine, postavili ispred ulaza transparent s porukom osude britanskog učešća u vojnoj invaziji na Irak i sprečili zaposlene da uđu u kancelarije. O ustavu tek 20. juna
Evropska unija će na samitu 20. juna na Halkidiki razmotriti konačnu verziju Ustavnog ugovora - prvog 'Ustava Evrope' i dobiti svog ministra inostranih poslova, glavne su odluke neformalnog samita EU u Atini. Odluku o Ustavu je izneo predsedavajući EU, premijer Grčke Kostas Simitis i dodao da će ta tema biti glavna na junskom samitu. Tada će biti zakazana Međuvladina konferencija EU koja bi trebalo da zvanično prihvati prvi Ustav. Predsedavajući Evropske konvencije koja priprema Ustav Valeri Žiskar D’Esten izjavio je da je rok za finalizaciju pripreme 'tesan', ali da će 'udovoljiti želji' članica EU.
