Izvor: Blic, 24.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propast monarhije, Moskva 'instalira' Dauda
Propast monarhije, Moskva 'instalira' Dauda
Moskva nije bila spremna da olako prihvati smenu Dauda i korake koji su činjeni u pravcu demokratizacije. Jedan od pozitivnih rezultata sa ruske tačke gledišta, bilo je stvaranje mogućnosti za zvanično formiranje KP.
Moskva je imala spreman plan i u Kabulu, i armija je uvučena u tzv. grupu 'Parčam'. Pre no što bude ustanovljena marksistička vlada, bio je nužan period tranzicije. Trebalo je naći nekoga u koga bi Moskva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << imala poverenja, a koga bi, istovremeno, prihvatao avganistanski narod, da smeni kralja čija je popularnost bila u osetnom padu. Samo je jedna osoba zadovoljavala sve zahteve, i to je bio Daud. Nakon desetogodišnjeg odsustvovanja s političke scene, da bi se vratio na vlast, bio je spreman da zameni kralja, makar i samo kao predsednik republike. Rusi su bili u žurbi da zadaju poslednji udarac monarhiji koju su smatrali najvećom smetnjom u ostvarenju svojih ciljeva. Godine 1971. dvojica zvaničnika koji su pripadali 'Parčamu' (Moskvinom mezimcu), i doktor Hasan Šark, koji je je bio Daudov zastupnik, postigli su sporazum. Daud je trebalo da predvodi vojni puč koji su pripremili oficiri Parčama u Kabulu, i to pod direktnim nadzorom ruskih vojnih savetnika.
Prilika se ukazala kada je kralj otputovao u Evropu radi lekarskog pregleda. Ahmed šah je trebalo da zameni kralja; na čelu vlade bili su Muhamed Musa Šafik, sposoban mladi intelektualac, ali bez nekog iskustva, i general Abdul Vali, kraljev rođak i zet, komandni oficir oružanih snaga u Kabulu.
Daud je 18. jula 1973. preko radija izdao proglas kojim je narod Avganistana obavestio da je monarhiji došao kraj i da je uspostavljena republika. Demokratski ustav iz 1964. je anuliran; na vlast su došli privremena vlada i revolucionarni savet - a oboma je Daud bio na čelu. Šest članova Parčama bili su članovi vlade, a polovina članova revolucionarnog saveta bili su zvaničnici Parčama.
Program nove vlade obećavao je brz i revolucionarni razvoj zemlje zasnovan na demokratiji i socijalizmu.
Ovaj je program bio praktično indentičan s onim koji je četiri godine ranije objavljen u prvom broju lista Parčam.
Daud nije bio komunista, a ni čovek koji bi se povinovao bilo čijim naređenjima, naročito ne onim koja izdaju stranci. Možda je verovao da će moći da se reši svojih zahtevnih saveznika. U svakom slučaju, pokušao je da ih drži na odstojanju i da ojača sopstvene pozicije. Dve godine kasnije, svi su marksistički ministri bili smenjeni. Neki su poslati u inostranstvo kao ambasadori, drugi su jednostavno tražili razrešenje.
Moskva nije odmah reagovala. Daud je već imao nacrt novog ustava, u kom je postojala samo jedna partija, po uzoru na model Alžira i Egipta (u Naserovo vreme). Još jednom su Rusi pokušali da se nagode sa Daudom; pozvan je u Moskvu, ali nije popuštao smatrajući da bi to značilo potpunu predaju. Posle ovog važnog susreta, ruski su lideri odlučili da bi Dauda trebalo ukloniti s vlasti, a u tom je smislu bilo neophodno izmirenje dve marksističke grupe, Parčama i Kalka.
Posle šest godina antagonizama, dve su se grupe ujedinile u 'Narodnu demokratsku partiju Avganistana', pod vođstvom Nur Muhameda Tarakija, lidera Kalka, koji će postati predsednik Avganistana. Barbak Karmal, lider Parčama, postaće potpredsednik, a kasnije ambasador u Pragu. To samo otkriva nepomirljivost naravi Avganistanaca: jednom neprijatelj, uvek neprijatelj, sve do smrti kao što ćemo imati priliku da vidimo.
Posle posete Moskvi, Daud se zabrinuo za sopstvenu bezbednost, i bio je spreman, nažalost suviše kasno, da posluša savet drugih političkih lidera. Mašina KGB već je krenula svojim putem. Kad je Bin Laden bio mali
LONDON (Beta-Rojters) - Kao mali, Osama bin Laden bio je tih, povučen i stidljiv dečak, rekao je tabloidu 'San' Brajan Fajfild-Šajler (69), britanski učitelj u penziji koji mu je 1968-1969. predavao engleski jezik u elitnoj saudijskoj školi.
'Fizički se isticao jer je bio viši, zgodniji i lepši od većine dečaka. Takođe je bio izuzetno graciozan i pristojan, i imao je mnogo samopouzdanja', kaže njegov nekadašnji učitelj.
Fajfild-Sajler veruje da je zapadnjačko obrazovanje u školi uticalo da se u Bin Ladenovom intelektu začne seme nasilja. Kao i drugi dečaci, i on je nosio školske uniforme zapadnjačkog stila - bele košulje, crne pantalone, cipele i čarape. 'Prilično sam siguran, sećajući se takve škole, da je smatrao da mu je to prilično strano', kaže Fajfild-Sajler. On se bivšeg učenika ne seća kao naročito pobožnog. 'U svakom odeljenju bilo je učenika koji su uvek jurili na molitvu. On nije bio jedan od njih', rekao je on.
