Izvor: Blic, 22.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propast eksperimenta o demokratiji u Avganistanu
Propast eksperimenta o demokratiji u Avganistanu
Nekolicina Avganistanaca, kojima su bili poznati ruski metodi, izrazila je sumnju u njihovu nepristrasnost. Pružila im se prilika da kralja Zahera uvere da je njegov rođak otišao predaleko u zbližavanju sa Sovjetskim Savezom, naročito posle pogoršanja odnosa sa Pakistanom, 1961, otkada je zemlja postala u potpunosti zavisna od Rusije. Kralj, kom je bilo potrebno poprilično dugo da se opredeli (pre svega jer su godinama o svemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odlučivali najpre njegovi ujaci, a potom rođak), napokon je doneo drastičnu odluku.
Prihvatio je Daudovu 'ostavku' i, prvi put u istoriji, imenovao premijera koji nije bio ni član kraljevske porodice, pa čak ni aristokrata. Doktor Muhamed Jusuf, koji je bio ministar rudarstva i industrije u Daudovoj vladi, predstavio je svoj kabinet, koji su činili tehnokrate i intelektualci (1963). Predložio je pripremu novog ustava prema kom bi zemlja bila ustavna monarhija. Kralj se složio sa tim predlogom, i nacrt novog ustava su sačinili avganistanski stručnjaci u saradnji sa inostranim pravnim savetnicima (Francuzom, Indijcem i Egipćaninom). Ustav se zasnivao na principima klasične demokratije, uz poštovanje tradicionalnih vrednosti, tako duboko ukorenjenih u avganistanskom društvu - islama i monarhije. Ustavom su, takođe, sa političke scene bili isključeni svi članovi kraljevske porodice.
Opšti izbori je trebalo da budu održani oktobra 1965, i privremena je vlada imala dovoljno vremena da pripremi i kraljevskim dekretom proglasi zakone za prve demokratske opšte izbore. Prvi put u istoriji Avganistana bile su dopuštene političke partije, naravno, pod uslovom da njihovi ciljevi i aktivnosti ne dovode u pitanje fundamentalne ustavne principe: islam, ustavnu monarhiju i individualnu slobodu. Samim tim, osnivanje marksističkih partija bilo koje orijentacije bilo je idirektno isključeno. Kako je izbori trebalo da budu održani pre formiranja političkih partija, ostajalo je da izabrani parlament donese zakone o formiranju političkih partija, trgovinskih unija i drugim političkim aktivnostima. Ali levičarske su grupacije težile da se što pre aktiviraju i nisu čekale razrešenje svih formalno-pravnih pojedinosti. Naprotiv, iskoristile su trenutak opšte autorizacije i organizovale se. Nekolicina grupa, koje su činili pretežno mladi, otpočelo je svoje buduće političke aktivnosti; ostale, ni približno svesne okolnosti, čekale su da bude proglašen zakon o političkim partijama kako bi osnovale partije centra koje je trebalo da budu osovina novog parlamenta. Na ovaj su način marksističke grupe, umnogome uz rusku savetodavnu pomoć, uspele da zadobiju snažne pozicije i nadvaladaju druge političke grupacije koje su težile pozitivnoj i konstruktivnoj ulozi u okviru demokratije. Marksistima su znatno pomogle i one grupacije koje su bile spremne na gotovo bilo šta kako bi zadržale svoje pozicije moći. Umesto da zaustave ilegalne aktivnosti marksističkih grupacija, one su davale sve od sebe kako bi potisnule grupacije koje su dale predlog novog ustava i zalagale se za njegovu odbranu.
Posle prvih studentskih nemira, koje su organizovali marksistički elementi nakon otvaranja prvog demokratskog parlamenta, predlagali su promenu vlade uprkos činjenici da je vladi upravo izglasano poverenje većine.
Optužili su premijera, doktora Muhameda Jusufa za nekompetentnost u datoj oblasti , iako su veoma dobro znali da su premijer i članovi njegove vlade na zasedanju parlamenta. Od Muhameda Hašema Majvandvala, bivšeg ministra informisanja i bivšeg ambasadora u Vašingtonu, zatraženo je da formira novu vladu.
Ovaj je događaj označio početak propasti eksperimenta kada je reč o demokratiji u Avganistanu. Liberalne grupacije, koje su se zalagale za ustavnu monarhiju, isključene su iz parlamenta i zamenjene ljudima koji nisu verovali u Ustav. Kao rezultat, ustav je primenjivan samo delimično, a neki važni zakoni, koji su već bili usvojeni, nikada nisu stupili na snagu.
Pre svega je reč o zakonu o političkim partijama, zbog čega je grupacijama lojalnim ustavu bilo omogućeno da se organizuju, dok su, nasuprot njima, marksističke grupacije sve više širile opseg svoga delovanja.
Tako, ohrabrene, marksističke grupacije su počele da svoje aktivnosti sprovode i sasvim otvoreno, i izborile su se za to da u parlamentu imaju svoje predstavnike (tri tokom prvog mandata, i dva u drugom). Istovremeno, marksističke su partije koristile sukcesivnu vladinu 'lese-fer' politiku(ekonomskog i političkog liberalizma) i objavljivale članke u kojima su objašnjavani njihova ideologija i programi; njihove su novine bile 'Khalk' (Mase), 'Parcham' (Zastava) i 'Shola' (Plamen), s tim što su poslednje bile reprezent maoističke ideologije. Nastaviće se
