Izvor: Danas, 25.Jun.2015, 21:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propagandista iz Kremlja
Svi u sovjetskoj Rusiji su znali da su pod prismotrom. Svako odstupanje od zvanično sankcionisanog ponašanja tretiralo bi se s podozrenjem i u najvećem broju slučajeva bi bilo kažnjeno. Sovjetska država je samu sebe doživljavala kao da je u ratu s gotovo svima - stranim špijunima, klasnim neprijateljima, ljudima koji nose farmerke i sviraju džez. Dominantna ideologija režima nije bio marksizam-lenjinizam, već sumnja i netrpeljivost.
Još od ranih osamdesetih, pre nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << što su se pojavili prvi izdanci glasnosti u Rusiji, nije preovladavao utisak da su ta mračna vremena tako blizu kao danas. Zapravo, etos večnog opreza je od suštinske važnosti za održanje visokog rejtinga predsednika Vladimira Putina. A niko nema važniju ulogu u stvaranju neophodne atmosfere u javnosti od Vladislava Surkova.
Surkov, nekadašnji šef Putinovog kabineta, bio je zamenik premijera od 2011. do 2013. Sada zvanično savetuje Putina o spoljnopolitičkim pitanjima, ali je zapravo glavni propagandista režima. Njemu je povereno uvođenje koncepta "upravne demokratije" u Rusiji i imao je vodeću ulogu u podsticanju otcepljenja Abhazije i Južne Osetije od Gruzije. U skorije vreme je bio vodeća ličnost koja je stajala iza invazije Rusije na Ukrajinu i aneksije Krima, podstičući grozničave medijske kampanje koje su pružile gotovo univerzalnu javnu podršku za ove akcije.
Surkov je čovek koji je najodgovorniji za negovanje proputinovskog sentimenta, koji sve više liči na staljinistički kult ličnosti. Surkov je po poreklu Čečen, koji je poput Staljina zadojen ratničkim mentalnim sklopom Kavkaza. Pod njegovim nadzorom glavni fokus komunikacione strategije Kremlja bio je negovanje percepcije da Zapad želi da uništi Rusiju. Iz tog razloga, konflikt u Ukrajini je oblikovan kao obnovljena borba protiv fašizma, a u odbranu ruskog pravog antizapadnjačkog identiteta. Današnja navodna pretnja po Rusiju isticana je povodom 70. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata, pri čemu su bilbordi nicali širom Moskve da bi podsetili Ruse na žrtve koje je pobeda zahtevala.
Kao što je slučaj bio i s nacističkim propagatorom Jozefom Gebelsom, Surkova preterano ne brinu činjenice. Emocije su u srži poruke Kremlja; zapravo, one su spona koja vezuje Putina za ove teme. Upravo iz tog razloga Surkov predstavlja Putina, koji se nedavno razveo od svoje supruge nakon 30 godina braka i za koga se priča da je postao otac nekoliko dece s nekadašnjom olimpijskom gimnastičarkom, kao avatara konzervativnih vrednosti, pri čemu je pravoslavni patrijarh uvek na njegovoj strani. Kampanja Kremlja protiv prava homoseksualaca obezbedila je podršku crkve uz istovremeno podsećanje običnih Rusa da je država vrlo zainteresovana za njihove živote.
Današnja ruska propaganda predstavlja kombinaciju tipične bezobzirnosti u sovjetskom stilu i moderne tehnike. Nije bilo masovnih čistki i bilo je samo nekoliko velikih mitinga. Zapadne vrednosti možda jesu na udaru, ali je roba sa Zapada dobrodošla. Uobičajeni prizor u Nemačkoj jeste blistavi automobil nemačke proizvodnje s nalepnicom koja podseća na slavu Drugog svetskog rata: "Napred na Berlin" ili "Hvala, deda, za pobedu i, bako, za žestoke metke."
Rusi su u protekle dve decenije mogli da putuju u inostranstvo bez ograničenja. Međutim, sada mnogi odaju utisak da su spremni da se odreknu tog prava. Kremlj je prošlog meseca upozorio državljane Rusije da Sjedinjene Države "love" Ruse u inostranstvu. Zapravo je nekoliko Rusa uhapšeno i izručeno SAD - krijumčar oružja Viktor But, na primer, koji je optužen za pružanje pomoći teroristima, ili haker Vladimir Drinkmen, koji je optužen da je ukrao milione brojeva kreditnih kartica. Nema kredibilne pretnje po Ruse, ali Surkovljeva kampanja ima značajan uticaj.
Umesto da rizikuje da bude ismejan zbog čudnih izjava, što je zaštitni znak sovjetskih propagandista, da će Rusija jednog dana u ekonomskom smislu prešišati Zapad, Surkov koristi jednu dublju i sigurniju emociju - strah. Štagod Rusi mislili o svojoj ekonomskoj boljci - očekuje se da se BDP ove godine padne za 3,8 odsto, dok bi inflacija mogla da dostigne 15 odsto - uvereni su da bi im bez Putina bilo mnogo gore.
I Rusi su legli na rudu. Pre nekoliko godina se činilo da svaka deseta osoba nosi belu traku, simbol protesta protiv Putina. Danas se stiče utisak da svaki treći Rus nosi Lentu svetog Đorđa, narandžasti i crni simbol patriotizma i lojalnosti Kremlju. Oni koji ne nose traku mogu da očekuju da ih pitaju, i to ne baš ljubazno, zašto su doneli takvu odluku.
To je podmukla i efikasna strategija, koja marginalizuje disidente i stvara utisak gotovo jedinstvene podrške režimu. Prilikom svoje poslednje posete Moskvi primetila sam da je jedna moja prijateljica, pevačica u operi Boljšoj, imala prikačenu malu traku svetog Đorđa na njenom belom mercedesu. Iako nije Putinov veliki fan, nije htela da se nepotrebno izdvaja.
Upravo pomoću malih malodušnika kao što je ona na kraju uspevaju ljudi poput Surkova. Građani koji se pretvaraju da su lojalni grade kulturu konformizma. Pošto se buntovništvo suzbija, autentičnost lojalnosti građana postaje nevažna. Zapravo, kao što je bio slučaj s Gebelsom, Surkov shvata da kada se javni život i privatno izražavanje mogu pretvoriti u pozorište, nema razlike između predstave i realnosti.
Autorka je dekanka Nove škole u Njujorku i viša saradnica na Institutu za svetsku politiku, gde upravlja Projektom Rusija
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
