Izvor: Politika, 06.Jan.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prometeji nade bez nadgrobnog spomenika
U spomen-kosturnici na hrišćanskom groblju Boržel u Tunisu otkriveni posmrtni ostaci sedamdesetak srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata
Više od 60.000 Srba prošlo je tokom Prvog svetskog rata kroz savezničke logore na severu Afrike, oko 3.000 se nikada odatle nije vratilo, niti se mnogima zna na kom od 24 groblja su pokopani.
Pošto se poslednjih decenija gubio svaki trag, do skora se znalo samo za tri groblja u kojima su sahranjeni – u Menzel Burgibi i Bizerti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Tunisu, i u Deli Ibrahimu, u Alžiru.
Sada su, udruženim snagama Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i ambasade Srbije u Tunisu, pronađeni podaci i dokazi o senima oko 70 srpskih vojnika boraca koji počivaju u još jednoj spomen-kosturnici u Tunisu.
Zavod je od Tunišana nedavno dobio informaciju da se jedan deo posmrtnih ostataka verovatno nalazi u kosturnici na hrišćanskom groblju Boržel u gradu Tunisu, pa su se radi daljih istraživanja na terenu obratili našoj ambasadi.
„Kada smo dobili molbu da ispitamo ovo groblje, otišla sam na Borželkoji se nalazi na nekoliko koraka pešice od ambasade, u jednom od življih krajeva grada”, kaže Milica ČubriloFilipović, ambasadorka Srbije u Tunisu.
„Upravnik groblja je spremio arhive. Zajedno smo pregledali knjige mrtvih od 1916. do 1918. u kojima su urednim rukopisom pažljivo upisana imena, na primer, Gikitic Givoin (Žikitić Živojin), datum rođenja i datum smrti. Ne znam zašto do sada niko nije imao uvid u te knjige. Izdvajali smo zajedno imena koja su nam se činila da su srpska ili jugoslovenska.”
Na samom kraju grobljanske aleje nalazi se kosturnica u koju su premešteni posmrtni ostaci svih onih koje niko nije preuzeo nakon što je groblje Belveder prenamenovano u park.
„Poklonili smo se skromnom piramidalnom spomeniku, okićenim davno donetim buketom plastičnog cveća. Jedini natpis na oštećenoj ploči jeste da je tu kosturnica sa groblja Belveder. Imena nema. Niti objašnjenja kako su se ti stranci našli u dalekom Tunisu.”
Odgovor daje istoričar Nenad Lajbenšperger iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture: „Posle povlačenja srpske vojske preko Albanije, deo vojnika je brodovima prebacivan u francuske vojne baze i bolnice u severnoj Africi. Nakon obuke slati su na Solunski front, a veruje se da je u toku ratnog vihora kroz takve punktove prošlo više od 60.000 Srba, dok je umrlo oko 3.000.”
Spiskovi koje su ambasadorka i prvi sekretar ambasade našli u zapuštenim podrumima ambasade govore da su vojnici bili iz raznih krajeva Srbije. Neki iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Postoji i evidencija kojim jedinicama su pripadali.
Kako se dogodilo da posmrtni ostaci srpskih vojnika završe u neobeleženoj kosturnici i da njihova golgota ne prestaje ni posle smrti?
Nemar nadležnih, koji sada pokušava da se ispravi, pokazan je još 1971. kada su vlasti grada Tunisa odlučile da od evropskog groblja Belveder u samom centru grada naprave park. Budući da su tu bili sahranjeni francuski i srpski vojnici, ambasadama dveju zemalja upućenje dopis da se pobrinu za posmrtne ostatke svojih vojnika.
Nema dokaza da je iko iz naše ambasade odgovorio.
„Pronašli smo notu tuniskog ministarstva spoljnih poslova iz 1977. u kojoj obaveštava ambasadu da su posmrtni ostaci 126 srpskih vojnika koji su bili sahranjeni na evropskom groblju Belveder ili Bab el Hadra (Zelena kapija), premešteni u zajedničku kosturnicu na groblje Boržel, kao svi oni čiji posmrtni ostaci nisu preuzeti, jer se groblje pretvorilo u park, kao što je bilo najavljeno putem oglasa početkom 1971.”
„Nismo pronašli nikakvo reagovanje ambasade na pomenutu notu”, kaže amabasadorka Čubrilo.
Jedna komisija je 1977. obišla sva srpska vojnička groblja u Tunisu,ali nije našla podatke koji nepobitno svedoče o našim vojnicima na groblju Boržel. Nakon toga tišina. Sve do nedavno, kada je ponovo otvoreno pitanje da li su posmrtni ostaci naših vojnika na tom groblju ili su možda premešteni sa francuskim 1971. na francusko vojno groblje Gamart, na kome su okupljeni svi posmrtni ostaci francuskih vojnika sahranjenih u Tunisu.
„Još očekujemo odgovor na upit koji smo poslali francuskoj ambasadi, ukome molimo da nas informišu da li je postojala zajednička kosturnica na Belvederu, i ako jeste, da li su je premestili na Gamart”, kaže ambasadorka.
Poražavajuće je da postradali „Prometeji nade, apostoli jada”, kako ih je u „Plavoj grobnici” svom silinom i ljubavlju opevao mlađani Milutin Bojić,nisu dobili spomenik iznad svog večnog počivališta.
Valjda će se u godini u kojoj se obeležava sto godina od izbijanja Prvog svetskog rata ipak ispravitijedna velika nepravda.
----------------------------------------------------------------
Admiral Geprat – „srpska majka”
Postradalih u Africi bi bilo mnogo više da srpskim vojnica nije u pomoć priskočio Emil Geprat, komandant Francuske vojske u Tunisu i gradonačelnik grada Tunisa, koji je naredio da se srpski vojnici umesto u pustinju Saharu, smeste u gradove i bolnice. Admiral Geprat bio je omiljen među Srbima pa su ga zato i zvali „srpskom majkom”. Prilikom njegovog prvog dolaska u Beograd 1930. Srbi su ga na rukama izneli od železničke stanice do Slavije – ulicom koja i danas nosi njegovo ime.
Dragan Vukotić
objavljeno: 06.01.2014.
