Izvor: Vostok.rs, 23.Dec.2012, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene na političkoj sceni Srbije
23.12.2012. -
Od momenta raspada Jugoslavije, Srbija je ponovo počela da postoji kao samostalna država. Od tada, na političkoj sceni se mogu primetiti česte promene. Situaciju komentariše čuvena ruska naučnica iz oblasti Balkanologije, direktorka Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta slavistike RAN, Jelena Guskova:
- Politička scena Srbije je još uvek nestabilna, nije potpuno formirana, a to znači da je nepredvidiva kao živi, konstantno rastući >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << organizam. Istina, politički sistem Srbije ne možemo nazvati sasvim mladim:22 godine postojanja je solidan rok po savremenim merilima. Ne valja zaboraviti, da se ovaj politički sistem formirao u veoma teškim okolnostima: rat, sankcije, natovska agresija bili su srpska realnost tog vremena. Danas na ovaj sistem utiče zavisnst od Zapada i nesamostalnost države, niski nivo političke aktivnosti građana. Zato se političke partije raspadaju, formiraju se nove, a oni koji su i došli na vlast, na tim pozicijama ne mogu opstati. Podsetimo da se nekoliko godina unazad raspala moćna Radikalna stranka, kada je iz nje izašla velika grupacija i oformila Srpsku naprednu stranku koju predvodi Tomislav Nikolić. Upravo su oni pobedili na prolećnim izborima ove godine, a Nikolić je postao predsednik. Demokratska stranka, koja se do tada 8 godina nalazila na vlasti, nije samo izgubila izbore, već je i sada jedva izbegla raspad, a sada preživljava teške momente. Danas svi kritikuju DS: nema osobe u Srbiji, koja ne zna za šta je sve kriv Boris Tadić. Spolja blag i topao, on je imao crte političara koji je čvrst pri donošenju odluka i doveo je Srbiju do poništenja, do faktičkog raspada (Kosovo, Vojvodina, Jug Srbije). Ali, stranka nije propala. Ona je druga po broju parlamentaraca u Skupštini (67mesta). Naprednjaci, pobednici na izborima imaju samo 6 mesta više. Iako, velikih ideoloških i programskih razlika među naprednjacima i demokratama zapravo nema, naprednjaci ne bi mogli da oforme koaliciju sa demokratama, jer bi reputacija Demokratske stranke tada bila uništena. I demokrate Borisa Tadića su prešli u opoziciju.
Kako bi se ponovo utvrdili na političkoj sceni demokratama su neophodne promene i to taakve da se o njima može govoriti kao o novoj svežoj snazi sa novim idejama i mogućnostima. Krajem novembra u stranci su se dogodile ozbiljne promene. Boris Tadić je posle dugih pregovora odustao od rukovođenja partijom, a pojavio se novi lider- Dragan Đilas. Već drugi mandat, Đilas provodi na mestu gradonačelnika Beograda . Na ovoj poziciji on ima određenu popularnost među građanima i članovima partije i veoma se nada da će to „što su uradili u Beogradu, Vojvodinii na drugim mestima- briga o ljudima i jasne odluke- pomoći da se izađe iz ćorsokaka i da se zaradi poverenje ljudi.Đilas se sprema da stranku reformiše, ograđujući se od postupaka prethodnika i istupivši sa dozom samokritike i izvinjenjima pred narodom čija su očekivanja izigrana. On govori o neophodnosti reforme ponašanja partijskih kolega, o dostizanju poverenja građana. Iako drugih ozbiljnih tema nema na dnevnom redu demokrata, o njima se sve više govori kao o rekonstruisanoj partiji. I tada će DS ponovo moći da pretenduje na poverenje birača, mesto u vlasti ili oko vlasti.
Naprednjaci, koji su pobedili na izborima, zapravo su sasvim mlada i nejaka partija. To se vidi po svemu: nema tvrdih pozicija u nizu pitanja, slab kadar koji ne može da pokrije sve funkcije državnog aparata, uviđa se određena zavisnost od Zapada. Partija nastavlja proces svog formiranja, ona je sada privlačna drugima, obzirom da se nalazi na vlasti. Nedavno je Prezidijum Narodne partije Maje Gojković (koja je u junu 2012.godine isključena iz Ujedinjenih regiona) doneo rešenje da postane kolektivni član Srpske napredne partije.
Ujedinjeni regioni Srbije (URS) je politička koalicija partija, udruženja i građana (formirana 2010.godine), koja je posle izbora dobila 16 mesta u Skupštini, svoju je parlamentarnu karijeru počela od toga što se pridružila vladajućoj koaliciji, a njen je lider Mlađen Dinkić postao ministar finansija i ekonomije. Tako je koalicija URS objavila da joj na proleće predstoji osnivačka skupština, na kojoj će se objaviti transformacija iz koalicije u partiju. Političko iskustvo URS-a nije veliko, oni su nastali pod zastavom liberalnog konzervativizma, kako bi se borili za regionalizaciju i decentralizaciju države. Lider nove partije, će najverovatnije postati Mlađan Dinkić, koji se nalazio na čelu stranke G17 plus i koalicije URS. Nova partija bi želela da podseća Na Hrišćansko- demokratski savez Nemačke, njeni članovi će nastaviti da rade u novoj vladi i da se bave reformama partije i drćave kroz jačanje gradova i lokalne vlasti.
Još jedna novina na politčkoj sceni Srbije je povezana sa imenom Draga Todorovića, članom Srpske radikalne stranke (SRS), koji je dugo bio zamnik lidera Vojislava Šešelja, koji već 9 godina tamniči u Haškom Tribunalu. U novembru ove godine, ostajući član SRS, Todorović je osnovao udruženje građana pod nedvosmislenim imenom „Istočna alternativa“. Program se tiče životno važnih pitanja- Kosova, EU, NATO, izlaska iz ekonomske krize. Zaista, u skladu sa imenom ovog udruženja, Todorović predlaže traženje rešenja svih problema ne na Zapadu, kako to čini sadašnja vlast, već na Istpoku.
Cilj ovog građanskog udruženja je saradnja u obalsti politike, ekonomije, nauke, kulture, kao i u oblasti bezbednosti) između Republike Srbije sa jedne i Rusije, Belorusje, Ukrajine, kine, Indije i drugih prijateljskih država, kojima je bliska ideja stvaranja Evroazijskog saveza u cilju stvaranja i jačanja mnog opolarnog sveta. Model evroatlnstske integracije, koaj je zemlju dovela do katastrofe, autor ideje stavlja naspram integracionih procesana značajno širem prostoru, nego što je to Evropa.Evroazijska ekonomska udruženja su modeli efektivnog razvoja ekonomije i infrastrukture, postali su zalog boljitka u zemljama članicama. Beograd je takođe dužan da traži svoje mesto u Evroaziskim integracijama, kao što su ODKB, ŠOS i drugim organizacijama, nasuprot hegemonijskog delovanja SAD. Po mišljenju mnogih, koji se okupljaju oko ideje „Alternative“, Srbija zauzima važan geopolotički položaj i nalazi se u centru balkanskog „raskršća“, preko kojeg idu važni koridori, spajajući Istok i Zapad. Važan je čin obustavljanja procesa integracije u evroatlantske strukture, uključujući nastojanja da se na srpskoj terotoriji postave logističke NATO baze, koje bi bile direktna pretnja za Rusiju. ALternativa odlučno istupa protiv NATO. Moguće postavljanje vojnih infrastrukturnih objekata NATO i SAD na teritoriji Srbije, predstavlja opasnost kako za samu Srbiju, tako i za Rusiju, kojoj se ovaj vojni blok sve više teritorijalno približava.
Todorović je o svojoj inicijativi otvoreno govorio, da je Srbima „Moskva bliža od Vašingtona i Brisela“ i da u sadašnjoj situaciji posotoji alternativa izbora. Da li će Alternativa postati politiška partija? Za sada Todorović uverava da se udruženje ne bori za vlast.Ali, inicijativa je naišla na veliko interesovanje onih građana koji brinu za budućnost Srbije. Inicijativa Todorovića je ostavila trag u javnosti i dobro je da se o njoj diskutuje. Alternativa ima šansu da postane partija, dok simpatije ka RUsiji i njenoj politici nisu potpuno izgubljene.
Poslednja istraživanja javnog mnenja u Srbiji su pokazala da je polovina grđana Srbije (49%) pozitivno nastrojena u odnosu na Rusiju i u isto vreme negativno nastrojeni prema nekim drugim državama i organizacijama: o Nemačkoj 49% ima negativan stav, EU 43%, SAD 64%, NATO 78%.
Jelena Guskova,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org/Eleassar/ss-by-sa 3.0
