Izvor: Politika, 02.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodi nasledio Prodija
Posle izglasavanja poverenja koalicionoj vladi levice i levog centra u italijanskom Senatu ostale sumnje u njen opstanak do kraja mandata
Posle duge i žustre rasprave o (ne)prihvatljivosti produžetka Prodijevog mandata, 162 senatora ipak su glasala za opstanak vlade, dva više nego što je bilo potrebno, dok su njih 157 glasali protiv. Time je, praktično, Romano Prodi potvrđen kao premijer, iako ga je od konačne odluke delilo izglasavanje poverenja u donjem domu parlamenta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ono je smatrano formalnošću, s obzirom na većinu kojom Prodijeva koalicija u donjem domu raspolaže.
Pre nego što je predsednik Senata Franko Marini zvanično saopštio rezultate izglasavanja poverenja Prodijevoj vladi, govornici su lomili koplja oko istih problema koji su poslužili kao povod Prodijevoj ostavci.
Razlike u mišljenjima unutar njegove šarolike koalicije posebno su izražene na vojno-političkom planu. Ne videći mogućnost da povuče italijanske vojnike iz Avganistana, kako su to zahtevali poslanici dve postkomunističke stranke, Prodi je, kao utehu, obećao da će se svim raspoloživim snagama zalagati za jačanje civilnih misija u Avganistanu, kao alternativu vojnom prisustvu, a da će na spoljnopolitičkom planu pokrenuti diskusiju o sazivanju mirovne konferencije o Avganistanu.
Pokušavajući da pridobije naklonost senatora, Prodi je dodatno naglasio da će svoj mandat posvetiti i pokretanju privrednih i socijalnih reformi, koje, ipak, nije detaljno pojasnio. Ponudio je paušalnu ocenu da bi takve reforme trebalo da obezbede veću političku stabilnost u zemlji. Time je izazvao oštre replike postkomunističkih senatora, koji su se zapitali da li planirane restrikcije u penzionom sistemu spadaju u socijalne reforme: "Ovog puta ćemo podržati premijera, ali podrška ne bi smela da bude shvaćena kao automatizm pri budućim glasanjima." Senator Franko Turiljato, predvodnik frakcije trockista u komunističkoj partiji Rifondacione, ukazao je Prodiju koje bi tačke njegovog programa mogle da dovedu do nove krize. Uz diskusiju o vojnom angažovanju Italije u Avganistanu, i najavljenom smanjenju nivoa penzionih i socijalnih davanja, izglasavanje nepoverenja moglo bi da bude podstaknuto i insistiranjem vlade na izgradnji brzih pruga na relaciji Torino – Lion, kojoj se, u suštini, pridaje tek marginalni značaj.
Da li će Prodi moći sebi da dozvoli da se ogluši o zahteve postkomunista, moglo bi da zavisi od podrške koju su mu demohrišćani stavili u izgled. Senator Marko Folini, nekadašnji stranački lider i vicepremijer u bivšoj vladi Silvija Berluskonija, ponudio je Prodiju saradnju, ne bi li se zajedničkim snagama izglasao novi izborni zakon. Čini se da se i premijer Prodi okreće ispunjenju ovog zadatka, uprkos brojnim obećanjima koje u javnosti deklariše kao prioritetnije.
Novi izborni zakon koji bi budućim pobednicima obezbedio da formiraju stabilne, većinske vlade, mogao bi da postane oproštajni poklon vlade Prodi II. Tim pre što Prodijevi politički stratezi ističu rastuće nezadovoljstvo među biračima. Potvrdu ispravnosti ovakve pretpostavke pružila je upravo objavljena studija milanskog dnevnika "Korijere dela sera". Većina upitanika izjasnila se za hitno formiranje koncentracione vlade levog i desnog centra, ili za raspisivanje prevremenih izbora.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 02.03.2007.]
.jpg)
