Izvor: Blic, 01.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodavac novina postao svetitelj
Prodavac novina postao svetitelj
Da li se možete pohvaliti da ste jutarnje novine kupili kod sveca? Neki stariji Beograđani svakako mogu. Ima na ovom svetu još živih koji se sećaju kolportera Mihaila Maksimoviča koji je između dva rata, u ulici Kralja Petra, prolaznicima prodavao jutarnju štampu. Po sećanju jeromonaha Petra Lukjanova, takvog bi kolportera i danas poželele svake novine. On navodi svedočenje vršnjaka koji se bavio istim poslom i koji je za vreme 'pauze >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za ručak mora da ide od kafane do kafane i da s naporom proda sve brojeve, a Miša (Mihail) bi prosto stao na trotoar i Srbi su za nekoliko minuta kupovali sve njegove primerke'.
Mihail je u Jugoslaviju stigao silom (ne)prilika, u velikoj izbegličkoj koloni ruskih emigranata. Potiče iz čuvene plemićke porodice Maksimovič. Završio je poznati Poltavski kadetski korpus, a 1918. godine diplomirao je na Pravnom fakultetu u Harkovu. Prodavac novina je u međuvremenu završio Bogoslovski fakultet, a potom primio monaški čin uzevši duhovno ime Jovan. U Bogosloviji u Bitolju, gde radi kao profesor, svi već primećuju njegove vrline. Njegov 'kolega' iz Bogoslovije, vladika Nikolaj Velimirović, rekao je učenicima: 'Deco, slušajte oca Jovana, on je anđeo Božji u ljudskom obličju'.
Odlukom Sinoda Ruske zagranične crkve postaje vladika i odlazi u Šangaj gde je bila smeštena velika ruska kolonija. Posle rata i pobede komunizma u Kini, sa pastvom odlazi u zapadnu Evropu, a potom u Ameriku. Upokojio se 1966. godine. Ruska zagranična crkva ga je kanonizovala za svetitelja 1993.godine.
O svetiteljima najčešće ne mislimo kao o realnim istorijskim ličnostima. Pravoslavna crkva smatra da se može postati svetitelj u svakom vremenu i da je svetački oreol Božja nagrada, priznanje za moralan život i izuzetne napore ka duhovnom savršenstvu.
Krenuvši u tešku i neravnopravnu borbu sa sopstvenim telom, vladika Jovan Šangajski odneo je veliku asketsku pobedu: od kako je primio monaški postrig do upokojenja nikada nije spavao u krevetu.
U Šangaju je vladika Jovan osnovao sirotište za napuštenu decu svetog Tihona Zadonskog. Marija Šahmatova navodi da se u 'predrgađima Šangaja dešavalo da bebe ženskog pola budu bačene u kante za smeće, gde su ih psi rastrzali'. Jednom prilikom, kaže priča, naišli su na nekog pijanca koji je sedeo pored kante za smeće iz koje je dopirao vrisak beba. Kinez im nije dozvolio da priđu, ali mu je vladika Jovan tutnuo dve boce kineske votke nakon čega im je uspelo da spasu bebe.
Mariju Šahmatovu vladika je jednom iznenadio zahtevom da se spremi i pođe s njim u jedan hotel. Zapravo je bilo reči o javnoj kući. Vladika je rekao da 'deca jedne ruske prostitutke ne smeju da budu ostavljena u takvoj sredini'. Sin te prostitutke, koga su odveli u sirotište, postao je uzoran mladić i sveštenomonah u Grčkoj.
Kada je u San Francisku, u Crkvi Pokrov Presvete Bogorodice 1993. godine, arhiepiskop Ruske zagranične crkve Antonije u prisustvu još dva sveštena lica, službenika Sinoda, otvorio sarkofag u kome su se nalazili posmrtni ostaci arhiepiskopa Jovana šangajskog i sanfranciskog koji se blaženoupokojio 27 godina pre toga, ugledali su sledeći prizor: telo arhiepiskopa Jovana bilo je potpuno sačuvano, sačuvale su se čak i kosa i brada. Netruležna tela pravoslavnih svetitelja mošti - za nauku su neobjašnjivi fenomeni koji prkose zakonima hemije i biologije. Za crkvu, ona su više nego očigledan dokaz čuda kojim Bog proslavlja svoje ugodnike.
Sveti Jovan šangajski važi posebno kao zaštitnik od saobraćajnih nesreća. Među korice knjige, posvećene ovom svetitelju u izdanju knjižare 'Trojeručice', sabrana su mnoga čuda svetog Jovana šangajskog. S. Erić
