Izvor: Blic, 07.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Probni napad sa 100 aviona
Probni napad sa 100 aviona
BRISEL/BAGDAD (BBC-Rojters-Tanjug) - Devizne i robne berze širom Evrope juče su vrlo brzo i veoma nervozno reagovale na prekjučerašnji masovni napad američkih i britanskih ratnih aviona na Irak - prve posledice su pad dolara i rast cena nafte.
Reagovanje svetskih berzi na taj događaj je možda i najsigurniji indikator u predskazivanju nekog neposrednog događanja iz čega mnogi analitičari u Briselu izvlače zaključak da je sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << napad na Irak - izvestan.
Prema vestima mnogih zapadnih medija, u napadu je učetvovalo čak sto američkih i britanskih ratnih aviona, što je najmasovniji napad u poslednje četiri godine. Osim toga, bio je to u poslednjih šest dana drugi masovni udar na iračke vojne ciljeve, što je takođe retkost. Operacija je izvedena zapadno od Bagdada, u zoni zabranjenog leta. Vojni izvori su precizirali da su u akciji, osim borbenih aviona, korišteni i avioni za radarsku podršku i punjenje gorivom u vazduhu. Analitičari smatraju da je napadnuti irački komandni centar od suštinske važnosti, zato što se nalazi na liniji moguće invazije zapadnih trupa i predstavlja potencijalni centar za operacije specijalnih jedinica. SAD i Velika Britanija su odmah posle okončanja zalivskog rata 1991. jednostrano uspostavili dve zone zabrane letenja iznad Iraka, severnu i južnu, opravdavajući taj potez zaštitom Kurda od naleta iračke avijacije na severu, i protiv manjinskih šiita na jugu. Od početka ove godine Amerikanci i Britanci su u 25 navrata napadali južnu zonu i deset puta severnu, ali nikad kao prekjuče.
Najnovije briselske procene govore da će se veoma brzo znati kada će SAD udariti na Irak, možda već ove subote, kada se u Kemp Dejvidu sastanu američki predsednik Džordž Buš i britanski premijer Toni Bler. Mnogi su taj sastanak okvalifikovali kao 'ratni samit' procenjujući da će na njemu pasti konačan dogovor dva saveznika.
Britanski ministar inostranih poslova Džek Stro ocenio je juče da postoji granica strpljenju ostatka sveta sa Irakom i da bi vojna akcija mogla da bude jedna od opcija. Prema njegovim rečima, nijedna druga zemlja ne predstavlja 'tako jedinstvenu pretnju nepovredivosti međunarodnog prava, kao Irak'.
Stro je, takođe, ocenio da se irački predsednik Sadam Husein neprestano ruga međunarodonom pravu i da predstavlja pretnju svetskoj stabilnosti.Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je juče britanskom premijeru Toniju Bleru da duboko sumnja da postoji bilo kakva osnova za upotrebu sile protiv Iraka, saopšteno je iz Kremlja. Portparol ruske administracije je rekao da je Putin razgovarao i sa predsednikom SAD Džordžom Bušom, ali o ovome nije saopštio više detalja. Bela kuća je ranije saopštila da su u toku kontakti američkog predsednika sa liderima Francuske i Kine.
