Izvor: Politika, 17.Dec.2012, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priznavanje genocida nije preduslov za saradnju
Premda Jerevan očekuje od Ankare da prizna i osudi genocid nad Jermenima, važniji cilj je ipak uspostavljanje diplomatskih odnosa
Od našeg specijalnog izveštača
Jerevan – Jermenija se nalazi u veoma komplikovanom geostrateškom položaju, graniči sa Iranom, Gruzijom, Turskom i Azerbejdžanom, a prijateljske odnose ima samo sa Teheranom i Tbilisijem. Zbog toga, ali i zbog svoje veličine (nešto više od tri miliona stanovnika), zemlja mora da vodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veštu diplomatiju koja će joj obezbediti što više prijatelja u svim delovima sveta, objašnjava u razgovoru za „Politiku” zamenik jermenskom ministra spoljnih poslova Ašot Ovakimjan.
Razgovaramo na srpskom jeziku, jer je zamenik ministra diplomirani srbista sa doktoratom moskovskog Instituta za balkanološka istraživanja, na temu „Kulturne i književne veze Srba i Jermena u 19. veku”.
Može li se uslovno reći da spoljna politika Jermenije „naginje” Zapadu ili Istoku?
Vodimo raznovrsnu spoljnu politiku jer je Jermeniji potreban ekonomski razvoj, uspostavljanje demokratije i pre svega mir. Da bismo to ostvarili ne smemo da igramo na nekim kontradikcijama i protivrečnostima između velikih blokova, nego je neophodno da se svi interesi objedine i da se osigura bezbednost ove male zemlje koja ima mnogo bezbednosnih problema. Zašto moramo da biramo i da se izjašnjavamo za jednu stranu kada možemo da biramo i da se izjasnimo za više?
Da, ali ako bismo konkretizovali pitanje – Evropska unija ili Evroazijska unija koja se sve češće pominje kao naslednica bivšeg Sovjetskog Saveza?
Za nas je EU važan partner, iako jako dobro znamo da mi sutra nećemo biti članica. Ipak, zahvaljujući inicijativi EU o specijalnim vezama sa našim regionom pod nazivom Istočno partnerstvo, imamo zaista povoljnu komunikaciju sa Briselom. U partnerstvo ulaze još Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Gruzija i Azerbejdžan. To je veoma povoljna saradnja, pa će tako od 10. januara sledeće godine biti uveden bezvizni režim za građane EU koji dolaze u Jermeniju, kao i olakšice za naše građane koji putuju tamo. Posle će uslediti vizna liberalizacija. Što se tiče Evroazijske unije, za koju još ne znamo šta bi mogla da predstavlja, ako uvidimo da može da bude korisna, zašto da ne. To je ipak ogromno tržište. Zašto ne bismo diskutovali o svemu umesto da odmah kažemo da ili ne.
Evroazijska unija znači Rusija...
Moskva je naš veoma značajna prijatelj i strateški partner na ekonomskom, kulturnom i bezbednosnom planu. Istovremeno, međutim, imamo odlične odnose i sa SAD gde deluje naša jaka dijaspora. Amerika igra značajnu ulogu u razvoju Jermenije i od nje dobijamo jedu od najviših humanitarnih pomoći i razvojnih projekata. Tu su naravno i naši dobri susedi Iran i Gruzija.
Pominjete bezbednost zemlje. Koliko je za nju važna pripadnost vojnim blokovima?
Jermenija je članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u kojoj su još Rusija, Belorusija, Kazahstan, Tadžikistan i Kirgizija. Poenta saveza je uzajamno pomaganje radi održavanja bezbednosti u ovom regionu. Budući da smo već članica jednog bezbednosnog bloka ne možemo i ne želimo da uđemo u NATO, ali sa Severnoatlantskom alijansom sarađujemo vrlo aktivno.
Koliko priznavanje i osuda genocida nad Jermenima sa početka 20. veka oblikuje vašu spoljnu politiku?
Priznavanje genocida je jedan od naših najvažnijih pravaca spoljne politike zato što genocid nad Jermenima nije samo svojina jermenskog naroda. Ironija je sudbine da reč koja je stvorena da opiše obim i strahotu tragedije koja se dogodila – neke zemlje danas neće da priznaju. Zadovoljni smo što je oko 30 zemalja u svetu priznalo genocid, i to ne samo nad jednim narodom nego kao univerzalni zločin koji se ne može ponoviti. Važno je da ga prizna i jedna zemlja koja je za to odgovorna, a to je moderna Turska
Da li je tursko priznavanje genocida jermenski preduslov za uspostavljanje diplomatskih odnosa?
Ne. Jermenski narod je mnogo trpeo zbog zatvorenih granica sa Turskom, ali zemlja ipak nije stavljala kao preduslov priznavanje genocida za uspostavljanje diplomatskih odnosa. Uopšte nije bilo govora ni o kakvim preduslovima ni sa jermenske ni sa turske strane. Preduslovi su iskrsli kasnije. Pojavio se Azerbejdžan sa nekim svojim zahtevima, pretnjama i onda je došlo do neratifikovanja protokola o uspostavljanju diplomatskih odnosa u turskom parlamentu, i mi sada nemamo praktično nikakve zvanične odnose sa Turskom. Granica je zatvorena i sve se odvija preko trećih zemalja, što je nonsens u 21. veku.
----------------------------------------------------------------------
Kosovo nije Nagorno-Karabah
Jermenija nije priznala Kosovo, premda neki smatraju da bi to bilo logično budući da priželjkujete priznavanje nezavisnosti Nagorno-Karabaha?
Plašim se da logika često nije dobar pomoćnik jer formalizovanje stvari često dolazi do nerazumevanja čak i među tako istorijski bliskim narodima kao što su Srbi i Jermeni. Logika tu ne pomaže jer svaki sukob, svaka situacija ima svoju specifičnost. Ono što se desilo na Kosovu i na Karabahu je apsolutno druga istorijska podloga.
Dragan Vukotić
objavljeno: 17.12.2012.
