Izvor: Politika, 09.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisak na Buša da pomiluje Libija
Akcija sa zahtevom da bivši visoki funkcioner američke administracije ne ode na izdržavanje zatvorske kazne
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. marta – Diplomatija može da deluje i kao lek: današnjim odlaskom na petodnevnu turneju po Latinskoj Americi, Džordž Buš će smanjiti pritisak, politički pa i krvni, koji mu raste zbog sve većih ratnih i problema na unutrašnjem planu. Lakše će mu pasti, kažu ovdašnji analitičari, da tamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brani svoju spoljnu strategiju nego da se kod kuće brani pred jednom novom i vrlo neobičnom ofanzivom – sopstvenih simpatizera.
Uticajni konzervativni krugovi, naime, zahtevaju da šef Bele kuće iskoristi ovlašćenje i spreči da njegov donedavno bliski saradnik bude poslat na izdržavanje zatvorske kazne. Reč je o dugogodišnjem članu američkog strateškog tima Luisu Libiju (56) koga je prekjuče porota proglasila krivim za laganje pod zakletvom i ometanje specijalne istrage, tako da mu sleduje robija, po različitim tumačenjima, u trajanju od dvadesetak meseci od tridesetak godina.
Predsedniče, pomilujte Libija i pre nego što mu 5. juna sudija Redži Volton izrekne kaznu – stižu do Buša glasovi republikanskih kadrova koji su znatno doprineli njegovom usponu do državnog čela. Nikako to ne činite – upozoravaju ga demokrati, koji sada imaju prevlast u parlamentu i s kojima je prinuđen da se dogovara u širokom rasponu – od finansiranja rata u Iraku do kursa socijalne zaštite, poreza...
Šta god učinio, Buš će sebi uvećati broj kritičara, kojih je već, sudeći po anketama, znatno više nego podržavalaca. Odabrao je zasad najpodesniju mu varijantu – da ne učini ništa, to jest da prepusti vremenu da radi svoje tako da se cela stvar prolongira, možda do posle predsedničkih izbora za njegovog naslednika, krajem 2008.
Otkud odjednom pojava specifičnog pokreta za nekažnjavanje – pitaju se posmatrači, pogotovu što su zatvora već dopali pojedini kongresmeni, lobisti, biznismeni. Potraga za odgovorom nudi različite mogućnosti: od neslaganja sa argumentacijom porote, do bojazni da bi odlazak Libija iza rešetaka podrio autoritet cele hijerarhije izvršne vlasti.
S druge strane, stižu upozorenja da bi pomilovanje još više naškodilo Beloj kući. Jer bi, kažu, sugerisalo da je i sam vrh neposredno upleten u aferu i da je spreman da svog pulena štiti mimo principa jednakosti svih pred zakonom.
U pristupu se razvrstala i štampa. "Vol strit džornal" i "Vikli standard", na primer, traže pomilovanje, dok "Njujork tajms" i "Vašington post" ne podržavaju takav kurs.
U međuvremenu se Libijeva sudbina razigrava i na – berzi. Na jednoj takvoj, internetskoj, filijali sa "ulozima na buduće događaje", pokazalo se da 23 odsto ulagača veruje da će dotični okrivljeni biti pomilovan već ove godine, dok je 68 odsto "zaigralo" na varijantu da će taj oproštaj od izdržavanja kazne stići do kraja Bušovog mandata (u januaru 2009).
Izveštava se i o pojavi internetskog fonda za odbranu Libija zvanog "Skuter". Već je skupljeno oko četiri miliona dolara – uverava portparolka tog fonda Barbara Komstok.
Hroničari podsećaju da su i raniji prethodnici davali razna pomilovanja u delikatnim slučajevima, ali da im je to, uglavnom, naudilo. Bilu Klintonu se, tako, pamti da je pred odlazak s dužnosti pomilovao jednog svog finansijera, Džordžu Bušu starijem da je pomilovao bivšeg ministra odbrane povodom skandala "Iran–kontra", a Džimiju Karteru da je pomilovao one koji su izbegli mobilizaciju za odlazak u Vijetnamski rat. Džerald Ford je, ističe se, sebe izbacio iz predsedničke trke kad je pomilovao svog prethodnika Ričarda Niksona, koji je zbog "afere Votergejt" podneo ostavku...
Libi je, inače, nastradao u aferi povodom otkrivanja identiteta tajne agentkinje CIA Valeri Plejm Vilson. Njen suprug, diplomata Džozef Vilson, u leto 2003. obelodanio je da administracija nije imala pravo kad je kao opravdanje za invaziju na Irak tvrdila da se Bagdad u Nigeru snabdeva materijalom za atomsku bombu. U težnji da odbaci takvu tvrdnju pojedinci iz administracije su, posredstvom medija, omalovažili Vilsona kao čoveka koji je u specijalnu misiju otišao samo zato što je njegova supruga važan špijunski kadar. Pošto je otkrivanje identiteta tajnog operativca ovde krivično delo, pokrenuta je, pre četiri godine, specijalna istraga na čelu s tužiocem Patrikom Ficdžeraldom.
Sadašnje okrivljavanje Libija za krivokletstvo i ometanje te istrage, nije slučaj dovelo do kraja. Još niko nije optužen za delikt zbog kojeg je otvoren dug pravni i politički proces – odavanje identiteta operativne špijunke.
M. Pantelić
[objavljeno: 09.03.2007.]
