Izvor: Politika, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priručnik logora Gvantanamo na Internetu
Priručnik američke vojske za zatvor Gvantanamo, postavljen na Internet, daje uvid u opšta pravila i najsitnije detalje koji se odnose na zatvaranje osumnjičenih terorista, prenosi agencija "Rojters".
Uputstvo, dato na 238 stranica pod nazivom "Standardne radne procedure za kamp Delta", nosi datum 27. mart 2003. i potpis general-pukovnika armije Džefrija Milera, koji je tada bio komandant zatvora u kome se i dalje nalazi oko 300 osumnjičenih talibana i pripadnika Al Kaide.
Reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je o autentičnom primerku pravila koja su u to vreme postojala u američkoj pomorskoj bazi na Kubi, saopštio je predstavnik za štampu Gvantanama potpukovnik Ed Buš.
Kaže se da novopridošle zatvorenike prve dve nedelje treba držati skoro u izolaciji da bi stekli zavisnost od islednika, kao i da bi se "povećala i iskoristila dezorijentacija i dezorganizacija koje novajlije doživljavaju tokom procesa ispitivanja".
Šolje od stiropora moraju da budu oduzete ako su zatvorenici po njima pisali, jer su ih očigledno koristili da bi jedni drugima prenosili poruke. "Ako je šolja oštećena ili uništena, zatvorenik će biti kažnjen zbog uništavanja imovine vlade", navodi se u pravilima.
Ovo uputstvo, postavljeno prošle nedelje na vebsajt Wikileaks. org, poziva sve cinkaroše širom sveta da anonimno objave državna dokumenta koja sadrže dokaze o korupciji i nepravdama vlade.
Uputstvo za Gvantanamo ima oznaku "slobodno za objavljivanje" i "samo za zvaničnu upotrebu", što znači da nije tajni dokument, ali ni da nikada nije bio planiran za masovnu distribuciju.
Ovde se takođe navodi da posetiocima iz Međunarodnog Crvenog krsta nije bio dozvoljen pristup nekim zatvorenicima, što je vojska uporno demantovala.
Neka pravila deluju razumljivo. Jedno od njih savetuje vojnicima: "U slučaju da se kontejneri napune pre vremena određenog za odnošenje i pražnjenje, koristite drugi koji se nalazi u kampu".
Drugo pravilo nalaže da "zatvorenicima nije dozvoljeno da farbaju kosu".
Godinama su tvrdnje o zlostavljanju iznosili zatvorenici, njihovi advokati, grupe za zaštitu ljudskih prava i nekoliko vojnih i vladinih službenika koji su radili u Gvantanamu.
U priručniku se jasno stavlja do znanja kakav treba da bude odnos prema ljudima i napominje se da su "zlostavljanje i bilo koji oblik telesnog kažnjavanja zabranjeni".
Ovde mogu da se nađu uputstva koja samo vojska može da napiše, kao, recimo, kako treba koristiti suzavac za nepokorne zatvorenike: "Ciljajte u oči, nos i usta, kada je to moguće. Koristite u trajanju od pola ili jedne sekunde na razdaljini od 91 do 183 centimetra".
Kada se zatvorenici silom odvode iz ćelija, uloga svakog člana petočlanog "tima za neposredno reagovanje" jasno je definisana: "Čovek broj tri odgovoran je za obezbeđenje leve ruke zatvorenika...".
Priručnik daje uputstva kako iz minuta u minut zatvorenike treba stavljati u okove, pretražiti i pomerati i kako, posle toga, treba pokupiti lance.
Četiri stranice posvećene su opisu načina na koji novopridošlog treba izvesti iz aviona i prebaciti preko zaliva Gvantanamo do zatvora u glavnom delu baze – sa jednim snajperistom i dva osmatrača.
Zatvorenike treba pregledati i videti da li imaju ožiljke, oznake ili tetovažu, koji se fotografišu radi evidencije Ef-Bi-Aja. Takođe, treba da bude prisutan i lingvista da bi prilikom pregleda telesnih šupljina objasnio šta se radi, stoji dalje u priručniku.
Portparol Gvantanama Buš kaže da su u komandi od 2003. bile tri promene i da su "pravila u velikoj meri proširena i razrađena". On dodaje da se u zatvoru nalaze opasni teroristi i da o posebnim pravilima ne želi da govori iz bezbednosnih razloga.
S. St.
[objavljeno: ]
