Izvor: B92, 04.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pripreme za Dan oslobođenja
Berlin, Moskva -- Dan oslobođenja od nacizma i pobede nad fašizmom u Evropi se proslavlja 9. maja. Centralna manifestacija biće u Moskvi.
Proslave će se održavati u svim većim evropskim gradovima. Kako je najavio gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt, manifestacija kod simbola Berlina, Brandenburške kapije, treba da bude sećanje na kraj rata i žrtve nacizma, ali iz glavnog grada Nemačke treba da bude poslat i signal protiv rasizma, a za toleranciju i otvorenost prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svetu.
Najveći deo skupova održava se pod motom borbe protiv neonacizma, rasizma i mržnje prema strancima, uz poruku da povratak ovakvih ideja u Nemačkoj nikada više neće biti moguć. Manifestacijama pod nazivom "Dan demokratije" u Berlinu će 8. maja biti obeležen Dan pobede, koji se u Nemačkoj slavi kao kraj Drugog svetskog rata i oslobođenja od nacističke diktature.
Prvim aktom kapitulacije, koji je 7. maja potpisao Hitlerov naslednik general Karl Denic, određeno je da rat bude završen 8. maja 1945. Taj dan se i obeležava u Nemačkoj. No, kako su Staljin i vođstvo Crvene armije bili time nezadovoljni, dan kasnije, 9. maja, je maršal Vilhelm Kajtel potpisao iznova bezuslovnu kapitulaciju koju su potom svetu obznanili saveznici.
Suorganizatori "Dana demokratije" su, pored državnih institucija, još i crkve i Savez nemačkih sindikata. Organizatori su istakli da 8. maj treba da bude i "dan radosti i slavlja", koji treba da pokaže da je oslobođenje od nacizma za Nemce označilo početak života u miru, slobodi i demokratiji.
U nedelju će, povodom 60. godišnjice oslobođenja, biti održano i svečano zasedanje Bundestaga. Nakon toga kancelar Gerhard Šreder u pratnji drugih političara putuje u Moskvu gde će 9. maja biti održana velika svečanost povodom Dana pobede.
Organizatori velike proslave kod Brandenburške kapije građanima su poručili još i da ne dozvole da ih isprovociraju neonacisti koji su, doduše na drugom mestu, takođe planirali održavanje svoje manifestacije kojom uglavnom žele da iskažu žalost zbog sloma Hitlerovog režima.
Akcioni savez više levičarskih organizacija namerava da se okupi kod Berlinskog ansambla, pozorišta koje je osnovao pisac i jedan od najpoznatijih emigranata u vreme nacizma, Bertolt Breht, i da odatle ide kroz centar grada. Mirovni pokret pozvao je na protestni marš od spomenika palim sovjetskim vojnicima u četvrti Treptov do sovjetskog spomenika u centru grada u blizini zgrade Rajhstaga gde je sada sedište Bundestaga.
Kukasti krstovi na spomeniku
Berlinska policija saopštila je da će u najskorijem roku biti uklonjeni kukasti krstovi i antikomunističke parole koje su nepoznate osobe ispisale na spomeniku sovjetskim vojnicima u četvrti Treptov.
Kukasti krstovi, ispisani crnim sprejom na spomeniku u obliku crvenih zastava nekadašnjeg SSSR, otkriveni su juče popodne. Najpre su oskrnavljeni delovi spomenika pokriveni na odgovarajući način, a u najskorije vreme će, prema navodima policije, biti i uklonjeni.
Spomenik se nalazi u velikom gradskom parku Treptov, u istočnom delu Berlina. Jedan je od tri memorijalne građevine posvećene vojnicima Crvene armije koji su poginuli u Drugom svetskom ratu. Prema navodima istoričara, samo u borbama za Berlin poginulo je oko 80.000 sovjetskih vojnika.
Prilikom ujedinjenja dve nemačke države 1990. godine, na zahtev sovjetskog vođe Mihaila Gorbačova i uz obećanje tadašnjeg kancelara Helmuta Kola, određeno je da nemačka strana treba da brine o spomenicima sovjetskoj vojsci u Berlinu i drugim mestima i posle povlačenja sovjetskih trupa.
Moskva vs. Baltik
Rusija je indirektno optužila baltičke države da su zagorčale proslavu 60. godišnjice pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, zakazanu za iduću nedelju, tražeći od Moskve da prizna da je 1940. godine aneksirala tri bivše sovjetske republike.
Predsednica Letonije Vaira Vike-Freiberga je jedina šefica neke baltičke države koja je prihvatila poziv da 9. maja dođe u Moskvu, gde će se, među desetinama svetskih lidera, okupiti i američki predsednik Džordž Buš, nemački kancelar Gerhard Šreder i predsednik Francuske Žak Širak.
Litvanija i Estonija bojkotuju proslavu, uz objašnjenje da Kremlj i dalje odbija da prizna ulogu koju je Moskva imala u pedesetogodišnjoj okupaciji baltičkog regiona. Mnogi u istočnoj Evropi smatraju da je na kraju Drugog svetskog rata nemačku okupaciju samo zamenila sovjetska dominacija i da nema nikakvog razloga da se to proslavlja.
Rusija je ljutito odgovorila da je oko 27 miliona njenih građana, vojnika i civila, životima platilo oslobođenje Evrope od fašizma. "Šezdeseta godišnjica pobede nije prilika za svođenje starih računa niti za ukazivanje na međusobna razmimoilaženja", naveo je portparol ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Jakovenko u tekstu za službeni dnevnik "Rosijskaja gazeta".
Jakovenko nije imenovao nijednu državu, ali je prećutno optužio Letoniju, pomenuvši njene veterane iz nemačke jedinice Vafen SS, koji svake godine priređuju marš kroz Rigu. "Oni koji pokušavaju da ponovo pišu istoriju 60 godina kasnije, koji dozvoljavaju ljudima sa kukastim krstovima na rukavima da marširaju njihovim trgovima, treba da zapamte da Sovjetski savez nije bio jedina zemlja koju je Hitler želeo da pretvori u koloniju", poručio je ruski zvaničnik.
Sovjetske snage su okupirale baltičke države juna 1940, ali su ih Nemci isterali godinu dana kasnije. Crvena armija je ponovo osvojila region 1944. i tako su Litvanija, Letonija i Estonija postale deo SSSR-a. Tri republike su 1991. proglasile nezavisnost.
