Izvor: Blic, 16.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prioriteti za Balkan
Prioriteti za Balkan
BRISEL (Tanjug) - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana danas će, kako je najavljeno, boraviti u Atini, gde će sa najvišim grčkim predstavnicima, između ostalog, razgovarati i o zapadnom Balkanu i situaciji u tom regionu, kao i o izgledima za pospešivanje procesa stabilizacije i pridruživanja. Kako je saopštilo grčko predsedništvo EU, istog dana u Atini će boraviti i generalni sekretar NATO Dordž >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Robertson, gde će sa grčkim predstavnicima razgovarati o misiji u Makedoniji. Najzad, kako je saopšteno, 18. januara u Atini će boraviti i nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer, koji će takođe razgovarati sa grčkim predstavnicima o situaciji na Balkanu.
Najava te tri posete Atini, koje uz to padaju odmah posle završetka balkanske turneje šefa grčke diplomatije Jorgosa Papandreua, uklapa se i u najnovije saopštenje grčkog predsedništva EU u kome se kaže da je upravo Balkan prioritet tog predsedništva, a da bi EU trebalo da ima vodeću ulogu u tom regionu u podržavanju stabilnosti, razvoja i integracije.U grčkom saopštenju se naglašava da evropska perspektiva zapadnobalkanskih zemalja mora da bude vidljiva i ubedljiva za sve narode tog regiona, ali i ističe da ostvarenje tih perspektiva najviše zavisi baš od tih zemalja. Analizirajući Balkan kao opšti prioritet grčkog predsedništva EU, u saopštenju je navedeno nekoliko ključnih elemenata - mir, stabilnost i demokratski razvoj. U tom kontekstu se ističe puno poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, zatim Dejtonskog mirovnog sporazuma, Ohridskog sporazuma, kao i beogradskog sporazuma.
Grčka najveći značaj ipak pridaje procesu stabilizacije i pridruživanja, gde predlaže neke nove forme koje bi sasvim jasno istakle prednosti približavanja balkanskih zemalja EU. Reč je pre svega o prilagođavanju procesa stabilizacije i pridruživanja novim okolnostima vezanim za proširenje Unije, kao i o novoj inicijativi za pokretanje 'balkanskog evropskog integracionog procesa', koji će, prema očekivanjima, biti ozvaničen na samitu EU u Solunu 21. juna ove godine.
Što se Jugoslavije odnosno Srbije i Crne Gore tiče, u okviru grčkih prioriteta, ističe se pre svega neophodnost usvajanja Ustavne povelje i akcionog plana za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta. Navodi se da bi posle ispunjavanja tih uslova Evropska komisija mogla da pokrene posao vezan za izradu studije o izvodljivosti, a posle toga bi Savet EU mogao da inicira početak pregovora o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
U pogledu Kosova u saopštenju se naglašava da će modaliteti za uključivanje te pokrajine u proces stabilizacije i pridruživanja biti u saglasnosti sa punom primenom Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i u okviru koncepta 'Evropski standardi pre statusa'.U veoma razrađenom konceptu grčkih prioriteta kao predsedavajućeg EU pomenut je i vizni režim u Uniji, koji je, kako se kaže, posebno važan za zapadni Balkan, ali isto tako i posebno osetljiv za samu Uniju. U tom kontekstu se ne isključuje i uspostavljanje posebnog viznog režima EU za zapadni Balkan, mada to zavisi i od uspeha borbe zapadnobalkanskih zemalja protiv organizovanog kriminala i kontrole spoljnih granica.
Koliko će od tih grčkih prioriteta biti i ostvareno, možda će se najbolje videti na najavljenom samitu EU i lidera zapadnobalkanskih zemalja u Solunu 21. juna.
Grčka se nada da će taj samit biti 'novi kamen-temeljac specijalnih odnosa EU i zapadnog Balkana', a istovremeno očekuje više važnih poruka sa tog samita, konkretno da Balkan ostaje prioritet EU, da EU podržava balkansko opredeljenje ka evropskoj budućnosti i da evropske perspektive zapadnobalkanskih zemalja neće biti narušene proširenjem Unije. Na kraju, ističe se, dolazi i inicijativa za 'balkanski evropski integrecioni proces'.
