Izvor: Deutsche Welle, 25.Jun.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prinudni rad u Istočnoj Nemačkoj
Politički zatvorenici su slati na prinudni rad kako bi popunili rupe u državnoj privredi i doneli režimu preko potrebne devize. Nova studija koju je uradila nemačka vlada pruža uvid u život prinudnih radnika u DDR-u.
Od 1949. do 1989. u Nemačkoj demokratskoj republici (DDR) je, zbog svog političkog stava, u zatvoru završilo između 250.000 i 300.000 građana. Naročito veliki broj njih uhapšen je u prvoj deceniji postojanja DDR-a. Ipak, i na samom kraju, osamdesetih godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << još uvek je bilo između 3.000 i 4.000 onih koji su završavali u zatvorima Istočne Nemačke. Mnogi od njih su u zatvoru bili zbog sumnje da žele da pobegnu iz zemlje. Oko hiljadu njih godišnje bivalo je otkupljeno od strane Zapadne Nemačke i tako su umakli zatvoru i teroru državne bezbednosti, odnosno tajne službe DDR-a poznatije kao Štazi.
Politički zatvorenici su, isto kao i kriminalci, slati na prinudni rad, na primer u tekstilne fabrike ili hemijsku industriju kako bi popunili rupe u državnoj privredi. Zbog toga što su nepravedno zatočeni, njihov rad se karakteriše kao prinudni rad. Opunomoćenica nemačke vlade Iris Glajke predstavila je ove nedelje u Berlinu studiju koja bi trebalo da razjasni sistem prinudnog rada za političke zatvorenike u DDR-u.
Iris Glajke
U studiji stoji da političkih zatvorenika u DDR-u zvanično nije bilo. U prvim godinama te zemlje politički zatvorenici sedeli su zajedno s kriminalcima. Kasnije su podeljeni na više različitih mesta. Tako su napravljeni i specijalizovani zatvori za deportaciju zatvorenika na zapad. No, naravno, to nije smelo da se iznese u javnost.
Prinudni rad kao planska privreda
Najkasnije s početkom ere Eriha Honekera 1971, rad zatvorenika, uključujući i političke, dobio je centralno mesto u privrednom planiranju zemlje, navodi autor studije Jan Filip Velbern iz Centra za istraživanje savremene istorije iz Potsdama. Godišnje je na prinudnom radu bilo između 15.000 i 30.000 zatvorenika. Velbernovi nalazi zasnovani su na dokumentima Štazija, podacima centralne baze podataka o zatvorenicima i ličnim svedočenjima zatvorenika. Pre svega, zatvorenici bi morali da zarade tzv. devize, objašnjava autor studije. Tako su zatvorenici morali da proizvode ženske čarape, koje su potom prodavane na zapadu i plaćane nemačkom markom. Tako su DDR-u stizale devize koje bi se potom koristile za kupovinu robe široke potrošnje koja je nedostajala Istočnoj Nemačkoj.
Studija pokazuje i to koliko je bio nepravedan sistem DDR-a i to ne samo u aparatu državne bezbednosti, već u kompletnom državnom sistemu, kaže šef Centra za istraživanje dokumenata Štaziija Roland Jan. Kada je reč o temi prinudni rad, studija je potvrdila da je rukovodstvo Štazija igralo značajnu ulogu i to kao centralna institucija za planiranje.
Zatvorenici za prljave poslove
Istraživanje, subjektivno gledano, zaključuje da mnogi zatvorenici na rad nisu gledali negativno, jer su u odnosu na izolaciju i nerad, radom ubijali dosadu. No, politički zatvorenici su neretko radili u mnogo težim uslovima nego drugi zatvorenici: imali su veće norme, mnogi su morali da rade u noćnim smenama ili posebno opasne i teške poslove. A ni zaštita na radu, ni medicinska zaštita nisu bile adekvatne.
To je potvrdio Kristijan Zakse iz Unije žrtava tiranije. On zastupa stotine žrtava prinudnog reda. „Oni su ponekad čak morali da rade poslove kao što je skupljanje visoko toksične žive i to samo metlom i lopaticom“, kaže Zakse. Drugi su pak udisali teške metale, koji su im kasnije najverovatnije izazvali kancerogena oboljenja.
Roland Jan
Mnoga pitanja ostaju
Roland Jan insistira na tome da se da se posledice zatvora bolje naučno istraže jer postoji vrlo malo studija o svemu tome, a široj javnosti je sve to postalo poznato tek 2012. Tada je „Ikea“ priznala da je znala da su u proizvodnji nameštaja za tu firmu učestvovali i politički zatvorenici.
Jan kaže da upravo uloga kompanija mora bolje da se istraži. Međutim za tako nešto nedostaje volja. Čak 6.000 firmi bilo je uključeno u trgovinu između dve Nemačke. Procenjuje se da je moguće da su prinudni radnici proizvodili robu za sto zapadnih kompanija, ali samo par njih zahtevalo je uvid u dokumenta Štazija, kritikuje Jan.
Jan poziva firme da finansijski podrže udruženja žrtava diktature Istočne Nemačke. Glajke, opunomoćenica nemačke vlade za istok veoma je oprezna kada je reč o daljim odštetama žrtava i plaši se da se time ne bude „lažne nade“. A žrtve diktature DDR-a već sada imaju pravo na obeštećenje u vidu penzija. Glajke, umesto toga, predlaže da se radi na sećanju i to da se nekadašnji zatvor u Naumburgu preuredi u muzej.
