Izvor: Glas javnosti, 28.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prinudna uprava nad Srbijom
Dr Radovan Karadžić bio je i ostao simbol otpora sa svih strana ugroženog srpskog naroda, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i u vascelom srpstvu. Verujem da će istorija koju tek treba napisati reći da je dr Radovan Karadžić kao predsednik Republike Srpske sprečio da Srbi po treći put u 20. veku budu zatečeni na spavanju i genocidno satrveni - kao što im se to desilo tokom prethodna dva rata. Kao istoričar želim da naglasim: u egzistencijalnim situacijama naroda nema „komandne odgovornosti“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << jer je sam narod komandant svoje sudbine.
Dr Karadžić kao ratni predsednik Republike Srpske pravio je i greške, ali ko je to ko može potpuno kontrolisati ćudi građanskog rata. NJegov je glavni istorijski promašaj što je slušao neke savete sa strane, mirotvoračko dozivanje Zapada od Slobodana Miloševića, a glas zapadnjačke „neruske Rusije“ Jeljcina i Kozirjeva, što nije pobedu naroda, koja je bila izvesna, doveo do kraja. Ponovio je srpsku naivnost kralja Aleksandra, kneza Pavla, generala Mihailovića...
Istorija će reći: Karadžić i njegov srpski narod su žrtve belosvetske zavere, iza koje se krije vatikanski prozelitizam na tera misionis i zapadne politike uklanjanja Srba kao „stvarne ili potencijalnog uporišta Rusije“. Kalkulanti su pri tome računali da Jeljcinova Rusija i ne zna ko su Srbi, da u svojim neosnovanim političko-teorijskim uravnilovkama pravi „diplomatske ekvidistance“, mešajući „babe i žabe“. Neki krugovi u Moskvi ni danas ne znaju pravo stanje, da znaju ne bi dozvolili da Haški tribunal progoni žrtve, one koji su ginuli i sa Rusijom na ustima, a ostavlja na miru genocidne ubice. Da zna pomogla bi Srbiji da se izvuče iz stanja malodušničkog pokajništva da ekonomski stane na noge, pomogla bi joj da dobije ratne reparacije za Drugi svetski rat (od Nemačke i naslednika Nezavisne Države Hrvatske) i za NATO agresiju 1999. godine, jer je ovo dozvolio i Jeljcinov režim.
Dr Karadžić je priveden nelegalnom sudu - simbolu sluganstva prema zapadnoj neprincipijelnoj politici. Posebno mi je žao što će i ova srpska žrtva kompromitovati vascelo srpstvo, i za ovu i za buduće generacije. Šešelja, Mladića, Miloševića i drugih koji hoće da promene odnose između uzroka i posledica, nije li krajnje vreme da se vascelo srpstvo, da se Srbija bezrezervno okrene novoj narodnoj Rusiji - ako hoće da preživi.
Ipak, sve ovo što nam se dešava ima i jedan veliki cilj, a on je: prebaciti odgovornost agresora na žrtvu, i za NATO agresiju i za genocid tokom Drugog svetskog rata. Sve su ove ujdurme rezultat velikog dogovora „američke batine“ i vatikanske pameti.
Verujem da je Zapad do kraja kompromitovao svoju navodno demokratsku i humanitarnu misiju - ogadio nam Evropsku uniju. Verujem da posle hapšenja Karadžića neminovno dolazi do promene odnosa partijsko-političkih snaga, jer su ideološki i moralni rezoni koalicionara dovedeni do potpunog sumraka. Do raskola na nivou svih sledbenika. Uzimajući „slučaj Karadžić“ kao povod, rezonujući na nivou procesa dugog trajanja, dolazim do zaključka da je krajnje vreme da se uvede prinudna uprava nad Srbijom, čiji bi zadatak bio da pripremi vladavinu prosvećenog apsolutizma, bar na deset godina. Majka Srbija ostala je bez svoje dece, bez svojih krila. Krajiška deca, njih oko 800.000 tumara po bespućima sveta, a preostalih oko pola miliona preživljava pomoću polurobovskih mimikrija, bežeći od hrvatskih lešinara. NJena deca crnogorska srljaju u provaliju odnarođavajućih mamaca - prema uniji sa Rimskom kurijom. Ona starosrbijanska i makedonska nestaju pod udarima šiptarske „zlatne horde“. Decu bosanskohercegovačku rastržu poluokupacioni izazovi u službi domaćih konvertitskih sindroma. Srbi rimokatolici i Srbi muhamedanci neće više da budu ono što su, beže od Matice kao đavo od krsta.
Ne treba nama ruska pomoc. Treba nam zdrav razum prilikom glasanja. Ako cemo i dalje glasati za Dinkica Djelica, Tadica, Canka, Cedu (citaj: za Sonju Biserko, Natasu Kandic) onda nam ni sto Rusija i Kina nemoze pomoci.
