Izvor: Politika, 24.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prihvatljivo rešenje za Kosmet
Statusom moraju da budu zadovoljni i u pokrajini, ali i u celom regionu
INTERVJU
Ser Malkolm Rifkind jedan je od najuticajnijih članova britanske Konzervativne stranke. Za sobom ima dvostruki ministarski staž – od 1992. do 1995. bio je ministar odbrane, a naredne dve godine ministar spoljnih poslova. Sada je ovaj političar samo poslanik opozicionih torijevaca, mada mu mnogi posmatrači daju velike šanse da se ponovo vrati u vladu ako novi lider konzervativaca Dejvid Kameron >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uspe da na sledećim izborima pobedi laburiste. Rifkind je u Beograd došao na poziv princa Aleksandra Karađorđevića, s kojim je, kako kaže, prijatelj od 1982. godine, kada su se upoznali u Londonu.
• Iz vašeg iskustva dok ste bili ministar odbrane, da li verujete su Britanija i druge zapadne zemlje spremne da obezbede vojne snage za misiju na Kosmetu?
– Mislite na mirovnu misiju?
• Više na bezbednosnu operaciju.
– Prvo treba da se postigne politički dogovor o budućem statusu Kosova. Najvažnije je da te odluke, kakve god da budu, budu prihvatljive za Kosovo, ali i za region i za širu međunarodnu zajednicu. Jer, ljudi žele da vide stabilnost, a ako nje ne bude, to će biti loše i za Kosovo i za Srbiju. Loše za ceo region. Kad bude postignuto političko rešenje, ponekad je određeno vreme neophodna međunarodna pomoć. Da li je to mirovna misija, ekonomska pomoć ili nešto drugo, to se može odrediti tek kad se zna kakvo će biti političko rešenje.
• Ali, mi iz iskustva znamo da se na Kosovu i Metohiji stotinama godina dešavalo nasilje. Ako nema snažnog bezbednosnog aparata, to nasilje će se nastaviti.
– Bezbednost ima dve dimenzije. Ono što se dešava na jednoj teritoriji – kriminal, droga, ili druge aktivnosti, unutrašnja nestabilnost – to je potencijalni problem. Ali, tu su i odnosi Kosova sa susedima. To će takođe stvarati stabilnost ili nestabilnost. Zato će biti važno da se vidi kako će druge zemlje, naravno pre svih Srbija, odgovoriti na rešenje statusa.
• Govorite kao da je Kosovo i Metohija već nezavisna država.
– Ja ne iznosim mišljenje o onome što je poželjno, ali kažem da će biti gotovo nemoguće promeniti stanje stvari na terenu. Da objasnim. Kada je počela kampanja NATO-a protiv Miloševića, bombardovanje, ja sam ga oštro kritikovao. Verovao sam da NATO ne treba koristiti na taj način. Ali to da li ste podržavali bombardovanje ili ne u neku ruku sada nije bitno. Mi sada imamo situaciju u kojoj Kosovo više nije pod vlašću Beograda i ne vidim okolnosti pod kojima će se to promeniti. Tako da je najverovatniji ishod nezavisno Kosovo.
• Da li će Kosmet ikada biti de jure samostalna država?
– Sadašnji protektorat UN ne može da traje večno. To mora da se promeni. Sve više se razmišlja da bi najrealnije rešenje bila neka vrsta nezavisnosti. Kažem neka vrsta, jer će tu verovatno biti nekih uslova, prelaznog perioda. Tu ima dosta pitanja na koja treba odgovoriti. Ali srpski narod i srpska vlada treba da gledaju puni nacionalni interes. Kosovo je samo deo tog interesa. Puni nacionalni interes obuhvata i odnose sa EU, sa SAD, sa drugim zemljama u svetu. Vrlo bi tužno bilo da razumljiva briga za Kosovo nanese štetu ostalim interesima, koji će verovatno postati važniji u bliskoj budućnosti.
• Za Srbiju je u ovom trenutku najvažnije pitanje Kosmeta. Za Veliku Britaniju je to Irak. Vi tražite debatu u Donjem domu Parlamenta o Iraku. Zašto?
– Irak je ozbiljan neuspeh i za SAD i za vladu gospodina Blera u Ujedinjenom Kraljevstvu. Mi u Parlamentu više od dve godine nismo imali debatu o Iraku. U američkom Kongresu takva debata održana je u junu ove godine, a Džejms Bejker je postavljen na čelo komisije za pravljenje preporuka koja ima podršku Bele kuće. O tome se bar razgovara. Kod nas vlada, koja kontroliše Donji dom, nije dozvolila debatu o tome. Mislim da je to prioritet i da postoji hitna potreba da se ozbiljno razgovara o Iraku.
• Vi ste od samog početka kritikovali rat u Iraku. Ali, kompanija "Armor grup", firma za obezbeđenje za koju radite, dobro je zaradila od posledica rata...
– To pitanje je sasvim pošteno. Kompanija čiji sam predsednik radi u 30 ili 40 zemalja u svetu. Ona se ne meša u politiku, već po pozivu obezbeđuje ljude, objekte od terorističkih napada. Bez obzira na to da li ste za rat u Iraku ili protiv rata, svi se slažemo da je neophodno da u Iraku imamo ekonomsku obnovu. Da bi došlo do obnove, međunarodne kompanije koji se bave strujom, koje grade puteve, pruge, bolnice... neće se baviti svojim poslom ako nisu obezbeđeni od terorizma. Ono što radimo u Iraku radimo na poziv vlade te zemlje, mi poštujemo zakone te države i pomažemo njenoj obnovi. Veoma sam ponosan što to radim.
• Ako dođe do debate u Donjem domu, da li očekujete da Vas laburisti kritikuju zbog poslova u Iraku?
– Ne, jer je to javna stvar. U poslednje dve godine, kad god sam uzimao reč u Donjem domu o Iraku, ja bih na početku rekao da imam ekonomski interes tamo.
-----------------------------------------------------------
Irak se ne može podeliti
• Šta mislite o ideji koja se ponovo javlja u Sjedinjenim Državama da se Irak podeli na tri države?
– Razumem taj način razmišljanja, ali mislim da bi to bila glupa greška. Prvo, ako želite da podelite Irak, biće nemoguće podeliti ga na kurdski, sunitski i šiitski deo zbog Bagdada. Bagdad je ogroman grad, sa milionima ljudi iz svih zajednica. Podela je nemoguća bez masovnog etničkog čišćenja. Ako podelite Irak, Turska neće prihvatiti nezavisnu kurdsku državu zbog kurdske manjine u svojoj zemlji. A ako napravite šiitsku državu oko Basre, ona će u najboljem slučaju biti blizak saveznik Irana. Jedna od budalastih grešaka američke spoljne politike jeste to što je Iran sada mnogo jači. Ranije je Irak bio tampon-zona između Irana i ostatka regiona. Sada je Irak u takvom haosu da se Iran okoristio od toga. To je bilo lako predvideti, ali, nažalost, Vašington nije slušao upozorenja.
V. Radomirović
[objavljeno: 24.10.2006.]
