Izvor: Deutsche Welle, 08.Dec.2014, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pričajte nemački i kod kuće?
Ko došljacima želi da prepiše koji jezik pričaju u porodici krši niz osnovnih prava – o zaštiti porodice i zabrani diskriminacije na osnovu porekla, piše nemačka štampa o predlogu bavarskih konzervativaca.
Bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) opet ima jednu kafansku ideju – došljaci bi trebalo da pričaju na nemačkom i u svojim kućama. To stoji u pozicionom papiru koji je pripremilo rukovodstvo bavarskih konzervativaca. Ova partija ima apsolutnu vlast u Bavarskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << i deo je vladajuće koalicije na saveznom nivou kao sestrinska partija demohrišćana Angele Merkel. „To je ludost! Šta ćemo posle, da uvedemo video-nadzor u kuhinje?“, pitao se pokrajinski poslanik Martin Nojmajer, jedini bavarski konzervativac koji diže glas protiv predloga svoje stranke. Zidojče cajtung (Minhen) piše da Nojmajera ionako interno zovu „Turčin Martin“ jer se zalaže za multikulturalnost i imigrante vidi kao bogatstvo za Nemačku. Od predloga su se distancirali i pojedini demohrišćani, recimo generalni sekretar stranke Peter Tauber: „Mislim da politike ne sme da se tiče da li kod kuće govorim latinski, klingonski ili hesenski.“
Ideju CSU opširno komentariše i današnja štampa. Švebiše cajtung (Ravensburg) pokušava malom misaonom igrom da dočara koliko je apsurdan predlog Bavaraca: „Zamislite da ste sa sopstvenom porodicom napustili Nemačku. Otišli u Švedsku, Španiju ili Tursku. Jer ste morali. Ili hteli. Ili jer se jednostavno tako pogodilo. I sada se zajedno sa decom trudite da naučite jezik zemlje u kojoj živite, zemlje koja će vam možda biti nova domovina. Samo uz znanje jezika tamo ćete imati šta da tražite u društvenom, školskom i poslovnom okruženju. Uveče sedi nemačka familija zajedno, smeje se i plače, priča čas ozbiljno čas u šali, malo se svađa, a malo miri. Ako to čini na nemačkom jeziku, dolazi nekakav jezički čuvar i upozorava da u kući mora da se govori švedski, španski ili turski. Apsurdno? Apsurdno!“
Ugledni Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt na Majni) piše da je obrazovanje javni zadatak o kojem treba da se brinu političari. „Sa druge strane, državu ne sme da zanima šta se dešava u kućna četiri zida, osim ako tamo nema krivičnih dela. Posebno ne bi trebalo stvarati društvenu klimu u kojoj se ljudima nameće pričanje nemačkog. Ko bi uostalom to mogao da nametne? Policija? Bavarcima su te finese manje bitne jer ionako njihov predlog nije ozbiljan prilog diskusiji o integraciji. Opet se ovde radi o prikupljanju glasovi sa desnog krila jer na njemu postoji konkurencija od izbijanja krize evra“, piše list, misleći na stranku Alternativa za Nemačku koja već beleži zavidne uspehe na pokrajinskim izborima, a prikuplja nezadovoljnike svih profila, pre svega notorne desničare.
Ni konzervativni list poput Velta (Berlin) nema ni mrvu razumevanja za populizam iz Minhena: „Ko došljacima želi da prepiše koji jezik pričaju u porodici krši niz osnovnih prava – o slobodnom razvoju osoba, zaštiti porodice, zabrani diskriminacije na osnovu porekla. Neverovatno na kakve sve ideje postaju spremni jer paniče zbog navale Alternative za Nemačku. Ali bezglavošću se ne smanjuju glavobolje.“ Majn post (Vircburg) podseća da su Zeleni tokom prošlogodišnje kampanje imali ideju o vegi-danu, jednom danu u sedmici kada bi sve javne kuhinje i restorani morali da služe samo vegetarijansku hranu. E tada su bavarski konzervativci eksplodirali, govorili kako nijedna partija ne sme građanima da se meša u način života. „A eto sada: CSU bi da odredi koji jezik se govori u dnevnoj i spavaćoj sobi.“
Tririšer folksfrojnd (Trir) piše da je CSU iz svoje čarobne ćase ovog puta izvukao predlog koji nije samo populistički nego i gaga – tako omladina (i) u Nemačkoj kaže kada je nešto uvrnuto i blesavo. „Onaj ko traži ovako nešto zapravo podriva važnu stvar: znanje nemačkog jeste srž svake uspešne integracije. Ali to je nesporno već godinama, čak i za ogromnu većinu migranata. Stoga je razumljivo što je CSU sada preplavljen talasom ismevanja.“ U istom pravcu nastavlja i Kiler nahrihten (Kil): „Integracija ne može da uspe ako se mladi migranti učaure i u svojoj kliki i porodici govore samo maternji jezik. Potrebno je više kurseva, intenzivna podrška u redovnim i večernjim školama. Jezički diktat tu ne pomaže nimalo.“
