Izvor: Vostok.rs, 28.Jan.2011, 11:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preživeli smo
28.01.2011. - Norma od novembra 1941. je bila 250 grama hleba za radnike u proizvodnji
27. januar je dan potpunog ukidanja lenjingradske blokade, praznik plaćen stotinama hiljada života nevine dece i staraca, žena i vojnika. Blokada grada na Nevi od strane fašističkih trupa koja je trajala 900 dana i noći, jedan je od najstrašnijih događaja Drugog svetskog rata. Koliko je ljudi poginulo, postalo siročad, izgubivši krov nad glavnom u te tragične godine od leta 1941. do >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << januara 1944. godine nemoguće je prebrojati. Početkom blokade u Lenjingradu je bilo oko dva i po miliona ljudi, od njih oko 400 hiljada dece. Posle ukidanja blokade manje od milion. U gradu nije bilo ni struje, ni vode. Od hrane su na tačkice davali samo hleb, čija norma je do novembra 1941. već bila 250 grama za radnike u proizvodnji i polovina te porcije za sve ostale. Preživeti u takvim uslovima bilo je van granica ljudskih mogućnosti, a odrasli su još i radili. Jedva su vukli noge dok su išli u svoje fabrike, kancelarije. Danas je ostalo malo svedoka tih strašnih dana, ali kako su važna za nas savremenike ta sećanja.
Desetogodišnja Svetlana Magaeva je bila među onima koji su se našli u blokiranom Lenjingradu. Zajedno sa mamom preživela je najtragičnije i najstrašnije mesece: zimu i proleće 1941-42. godine. Kako smo uspeli da preživimo nalazi se van granice ljudskog poimanja, kaže Svetlana Magaeva:
Odrasli su loše podnosili užase blokade, a deca su preživljavala zahvaljujući mamama. Zamislite mamu koja je još i radila i za nešto odgovarala, dajući značajni deo svog obroka deci. Deca to nisu shvatala, a tinejdžeri nisu znali. Mama je delila ovaj hleb na skrivenom mestu na takve parčiće da je dete dobijalo više. I ja sam gledala statistiku: majki je umrlo više nego dece.
Ljudski organizam bio je jači nego što su mislili lekari i fiziolozi. I to je bilo neobjašnjivo i tada i sada. Mnogi veruju da je to bila Božja volja. Moguće da su u pravu, kaže Svetlana Magaeva. Očigledno da je u našem preživljavanju bilo nešto natprirodno. Jer u gradu, bez obzira na visoku smrtnost, glad i potpuni nedostatak sanitarnih uslova, nije bilo epidemija, što je praktično nerealno za takve uslove.
Svetlanu Magaevu su evakuisali krajem jula – početkom avgusta 1942. godine zajedno sa mamom, koja je do tada već radila kao vaspitačica u njenom dečijem domu. Odlazak nije bio lak. Morala je da napušta grad pod granatama i preko vode, preko Ladoge. Nije svakome uspelo da pređe taj put. Mnogo ljudi je poginulo na tom putu u pozadinu.
Svetlana i njeni drugovi imali su sreće. Pošlo im je za rukom da se spasu tog strašnog pakla. I dan ukidanja blokade dočekala sam u evakuaciji, u Jaroslavskoj oblasti, kaže Svetlana Magaeva.
Vrlo dobro se sećam dana ukidanja blokade 27. januara 1944. godine. Naš dečiji dom je bio u selu Gorelovo u Jaroslavskoj oblasti, a naša grupa devojčica je stanovala u prostorijama pošte. Loše sam spavala, mi smo svi patili od nesanice posle blokade. I odjednom čujem kako u pošti neko viče: Skinuli blokadu, skinuli blokadu! Izstračale smo na ulicu skoro bose na sneg i potrčale u poštu. I tamo su nam potvrdili: da, devojke, skinuli su vašu blokadu. Takvo likovanje niko iz generacije iza nas nije nikada doživeo. To je bio jedan od najradosnijih praznika našeg života. I još Dan pobede. Skakale smo na jednoj nozi i vikale: Nije bilo blokade! Nije bilo blokade! Nije bilo rata! Htele smo sve to da zaboravimo, da sateramo u dubinu sećanja, ali zatim takve su zakonitosti našeg mozga da sećanje ne nestaje. Ono se taji u dubini, ali pri prvoj prilici ponovo iskrsava.
Posle Drugog svetskog rata Svetlana Magaeva je završila školu, zatim biološki fakultet Lenjingradskog univerziteta. Doktor je bioloških nauka, radi u naučno-istraživačkom institutu za opštu patologiju i patofiziologiju, proučava patologiju nervnog i imunog sistema. 1999. godine ona je rešila da je došlo vreme da se pišu sećanja na te strašne dane blokade. Nastupila je svet duga čoveka koji je preživeo blokadu, neophodnost da se upozori na to kako je opasan fašizam, kaže Svetlana Magaeva. To me je i pobudilo da pišem sećanja. Danas je ona već izdala nekoliko knjiga.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
