Izvor: Deutsche Welle, 14.Jun.2016, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Prezirem potez Bakira Izetbegovića“
Predsednik Predsedništva BiH Bakir Izetbegović obišao je Kazane, gde je tokom rata ubijeno na desetine Srba. Za Senada Pećanina, nekadašnjeg urednika magazina „Dani“, taj gest je i neiskren, i stiže prekasno.
DW: Kako vi gledate na činjenicu da je tek nakon niza godina nakon što je magazin „Dani“ pisao o zločinima na Kazanima, bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović obišao taj lokalitet >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << na kojem je tokom proteklog rata ubijeno na desetine Srba iz Sarajeva?
Senad Pećanin: Imam dvojaka osećanja koja se međusobno prepliću i ne znam koje je jače. Naime, ja nisam siguran da li više prezirem gest Bakira Izetbegovića ili autore sarajevskih medijskih panegirika posvećenih Izetbegovićevoj poseti Kazanima. Mene fascinira frapantan nedostatak bilo kakvog Izetbegovićevog stida, kao i njegovog osećanja bilo kakve odgovornosti s obzirom na ulogu koju je i tokom, i nakon rata imao u kabinetu svog oca.
Smatrate da je Izetbegović i tokom rata znao šta se zbiva na Kazanima?
Tu već ulazimo na polje krivične odgovornosti, a ja sam sada advokat – nisam ni sudija ni tužilac i ne mogu govoriti o krivici. Prava adresa za ta pitanja je nadležno tužilaštvo ili sud. Ali u smislu Jaspersovog shvatanja odgovornosti za zločine, smatram da Bakir Izetbegović snosi i moralnu i političku odgovornost za zločine koji su vršeni pre svega nad Srbima, a onda i nad civilima drugih nacionalnosti u Sarajevu, za zločine koje su počinili Mušan Topalović Caco i njegovi vojnici. Kada to kažem, mislim na zločine koje su oni mesecima neometano vršili, kao i na činjenicu da je država BiH „i heroja i zločinca“ – kako je Topalovića nazvao Alija Izetbegović – ubila bez suđenja. Izetbegovići su omogućili ukop Cacinih posmrtnih ostataka na mezarju (groblju, prim.ur.) za heroje Sarajeva i to nakon pompezne dženaze (sahrane, prim.ur.) kojom je zločinac promovisan u najvećeg heroja odbrane Sarajeva.
Bakir Izetbegović nakon polaganja venca na Kazanima
Na početku ste rekli da „prezirete“ gest Bakira Izetbegovića. Smatrate li da on ovom posetom želi samo da prikupi političke poene?
Ako me pitate da li je dobro što je Izetbegović posetio Kazane, moj odgovor glasi – da. Bolje da je otišao sada, 19 godina nakon što je magazin „Dani“ upoznao javnost o tim zločinima, nego da je otišao 38 godina nakon tog izdanja „Dana“. Mislim da je sramotno, neodgovorno i bezobrazno što to nije učinio pre 19 godina. Jer upravo tih 19 godina je prava mera našeg zaostajanja, zaostajanja ove države za EU, za Hrvatskom, za Albanijom, Srbijom, Crnom Gorom... To je posledica vlasti njegove stranke. Odnos SDA prema bošnjačkim zločinima, baš kao i odnos Islamske zajednice prema salafizmu i paradžematima (ilegalne muslimanske zajednice, prim.ur.) ukazuje koliko su i SDA i Islamska zajednica neodgovorniji i nekompetentniji od medija čije stavove nakon dve decenije sada prihvataju kao svoje. Naravno, ovo držim komplimentom i za „Dane“ i za „Slobodnu Bosnu“, za „Oslobođenje“ i nekadašnji „Svijet“, ali to je porazno pre svega za Bošnjake u BiH. Osim toga, Izetbegović se, u ime svoje stranke, nije izvinio ne samo medijima i novinarima koje su povodom Kazana on i njegova stranka teško klevetali i lažno optuživali. On na Kazanima nije odoleo maniru balkanskih lidera da navodnu osudu zločina svog naroda umanji podsećanjem na njegove žrtve. Tako je i Izetbegović zločine na Kazanima nivelisao opaskom da se sa Kazana dobro vidi šehidsko mezarje na Kovačima. Na taj način svojim jeftinim, providnim politikantskim kalkukacijama, a radi dobijanja podrške na Zapadu, Izetbegović ponovo demonstrira neiskrenost.
Da se vratimo vremenu kada ste bili izloženi pritiscima. O kakvim pritiscima se radilo?
Prvo je tadašnji predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović organizovao veliku sesiju Veća Kongresa bošnjačkih intelektualaca na kojoj se obratio prisutnom skupu od preko 300 najuglednijih Bošnjaka i sat vremena svog izlaganja posvetio „Danima“ i meni, nazvao nas izdajnicima, neprijateljima Bosne. Nakon toga je štamparija u državnom vlasništvu koja je štampala naš list, povećala cenu štampe, a državna distributerska kuća odbila je dalju prodaju našeg magazina. Nakon par dana, demonstrirajući valjda na taj način bošnjačko-muslimansko jedinstvo, oglasio se i tadašnji reisu-l-ulema Islamske zajednice Mustafa ef. Cerić, koji je ponovio iste optužbe kao i Alija Izetbegović. A da nisu „džaba krečili“, pokazalo se kada je nekoliko dana nakon toga ispred „Dana“ eksplodirala podmetnuta bomba. Naravno, podmetači nikada nisu otkriveni, baš kao ni autori niza pretećih poruka koje smo dobijali moje koleginice, kolege i ja.
Prijedorske žrtve još nemaju spomenik kojim bi bilo obeleženo stradanje nesrpskog stanovništva na tom području. Međutim, vlasti u tom gradu i dalje ignorišu zahteve porodica žrtava. (31.05.2016)
U Banjaluci se u subotu (7.9.) svečano otvara obnovljena džamija Ferhadija, čemu će prisustvovati visoki zvaničnici i iz BiH i iz inostranstva. Da li je to znak da su muslimani u Banjaluci dobrodošli i rado viđeni? (06.05.2016)
Aleksandar Vučić, Nikola Gruevski, Milo Đukanović... „Mediji su potčinjeni njima, pravosuđe nemoćno naspram omnipotentne izvršne vlasti. Može se govoriti o upravljanoj demokratiji“, piše Noje cirher cajtung. (27.04.2016)
Radikalni suniti pronašli su u Bosni i Hercegovini novo mesto za delovanje iz pozadine, piše nemački Špigel. Oni propovijedaju džihad i vrbuju borce za „Islamsku državu“ – u sred Evrope. (04.04.2016)
Potpredsednik Federacije BiH Svetozar Pudarić i šef misije OEBS, Džonatan Murodali su počast civilnim žrtvama na lokalitetu Kazani. Tumačenja o ratnim događajima na ovoj lokaciji i danas su različita. (26.10.2014)
Zašto je važno, posebno za Bošnjake, posebno za stanovnike Sarajeva koji su prošli to što su prošli tokom rata, da se progovori o Kazanima?
Zato što je, pre svega Bošnjacima, interes stvaranje države koja će omogućiti pristojan život svih njenih građana, bez obzira o kome se radi. Naravno, zataškavanje onoga što se desilo u ratu ne može ići u prilog tom cilju, ako je to uopšte cilj. S druge strane imamo sramotnu činjenicu da je, recimo, pre nekoliko sedmica tabla na Vijećnici pokrivena platnom kako bi se predsednik Srbije Tomislav Nikolić udostojio da uđe u Vijećnicu. Jer, Bože moj, na tim pločama piše istorijska činjenica da su Vijećnicu, odnosno Narodnu univerzitetsku biblioteku Sarajeva, granatirali srpski fašisti u avgustu 1992. Pogledajte tu neiskrenost. S jedne strane se postavlja ploča, a onda je isti ti koji su je postavili prekrivaju platnom kako bi predsednik Srbije, koji je istovremeno i četnički vojvoda, pristao da se skup održi upravo u toj zgradi. Ne verujem da bi ijedan srpski lider prekrio tablu na ulazu u Narodnu biblioteke Srbije na kojoj stoji da su je 1941. godine bombardovali nemački fašisti. Takva poniženja sigurno ne mogu da budu put za ono za šta se, navodno, zalaže Bakir Izetbegović.
Kad smo kod ploča, Svetozar Pudarić iz SDP-a, recimo, već godinama traži da se postavi spomen-tabla na Kazanima.
Tako je. Ne samo na Kazanima. Malo ko ide na Kazane. Mislim da bi obeležje za zločin koji se odigrao na Kazanima trebalo da stoji na nekom veoma prometnom mestu u Sarajevu. U tom smislu pokrenuta je inicijativa udruženja bošnjačkih povratnika koje pokušava isto da napravi i za svoje najbliže u Prijedoru. Oni, dakle, pokušavaju od gradskih vlasti u Sarajevu dobiju dozvolu za postavljanje takve table, uz pomoć pre svih Jasmile Žbanić i nekoliko uglednih građana Sarajeva, a ja sam takođe uključen u to. Naišli smo na veoma dobar odziv u sarajevskoj opštini Stari Grad, njen načelnik Hadžibajrić bio je spreman to, da učradi. Međutim, to nije u njegovoj nadležnosti, već u nadležnosti Skupštine Grada Sarajeva. Mesecima pokušavamo da dođemo do gradonačelnika Ive Komšića, što nam ne uspeva. Nadamo se da će sada, nakon ovog zelenog svetla koje je dao „veliki bošnjački vođa“ Izetbegović, takvo prikladno obeležje biti moguće – ne samo na Kazanima, već i u samom Sarajevu.
