Izvor: Blic, 09.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevodioci najtraženije zanimanje
Prevodioci najtraženije zanimanje
Prvog dana maja Evropska unija će dobiti deset novih članica, uglavnom iz bivšeg Istočnog bloka među kojima su Malta i Kipar. Nove članice će u Evropsku uniju doneti i devet novih jezika, uz postojećih 11 koliko se već govori u Briselu.
I to nije sve. Ukoliko stanovnici Kipra na referendumu odluče da prihvate plan generalnog sekretara UN Kofija Anana za ujedinjenje ostrva, Evropska unija će 1. maja dobiti i 21. jezik - turski!
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Kako će zapravo funkcionisati EU sa 20 jezika? Za početak neće biti nimalo lako, jer 20 jezika ostavlja čak 190 mogućih kombinacija (englesko-nemački, francusko-češki, finsko-portugalski...), a pronalaženje nekoga ko tečno govori na primer grčki i estonski ili slovenački i litvanski svodi se na nemoguću misiju. Da bi problem bio rešen, u Evropskom parlamentu će od 1. maja mnogo više koristiti posredno prevođenje, kada će obraćanje biti prvo prevođeno na jedan jezik, a nakon toga na drugi, treći, četvrti...
To ostavlja mnogo prostora za greške u igri gluvih telefona.
- Ako sam ja prva u lancu prevođenja i napravim grešku, tu grešku će u najboljem slučaju ponoviti i svi ostali. Ali ukoliko i oni naprave neku grešku, doći će do katastrofe - kaže Jana Jalvi, jedna od angažovanih prevodilaca u Evropskom parlamentu.
Potreba za prevođenjem i sa postojećih 11 jezika u parlamentu dovela je do toga da se smanji poverenje i normalna debata koja je karakteristična za nacionalne skupštine. Kada je, recimo, italijanski premijer Silvio Berluskoni nedavno jednog poslanika iz Nemačke uporedio sa čuvarem nacističkog logora iz Drugog svetskog rata, trebalo je da prođe nekoliko desetina sekundi pre nego što je optuženi poslanik shvatio da je uvređen i skinuo slušalice u znak protesta.
Pravila su nedvosmislena i svaki jezik i prevodilac mora da bude ravnopravno zastupljen i obezbeđen.
- Evropski parlament je jedno od mesta u kojem ne možete da očekujete od poslanika da govore stranim jezikom. Oni su izabrani ne zbog njihovog poznavanja stranih jezika, već da predstavljaju politički kontinuitet zemlje iz koje potiču - kaže Patrik Tvidl, koji je nadležan za regrutovanje novih prevodilaca.
Evropska komisija već ima 1.300 angažovanih prevodilaca, koji godišnje prevedu 1,5 miliona strana na 11 trenutno zvaničnih jezika u Uniji. Očekuje se da će u naredne dve godine broj prevedenih strana porasti na čak 2,5 miliona, dok će se broj prevodilaca duplo povećati. Trenutno EU troši 550 miliona evra iz budžeta za prevođenje, a posle 1. maja troškovi će iznositi više od 800 miliona evra.
Da li su ti napori vredni truda? Juhani Lonrot, Finac koji vodi službu za prevođenje pri Evropskoj komisiji, misli da jeste.
- Prevođenje na godišnjem nivou svakog stanovnika EU košta dva evra, znači manje od jedne šoljice kafe ili karte za bioskop. Mislim da to nije puno, a umnogome doprinosi osećanju duha demokratije.
Međutim, u Evropskom parlamentu među poslanicima se već povela debata da li je može neophodno da se u institucijama EU ozvaniči upotreba samo jednog jezika. Italijanski poslanik Đanfranko del Alba kaže da bi najbolje bilo da svi poslanici nauče jedan neutralni jezik - kao što je esperanto. Ipak, mnogo je logičniji izbor engleskog jezika, koji gotovo svi poslanici govore pored maternjeg. Taj predlog se, pak, ne dopada Francuzima. Parlament je na njihovoj teritoriji i oni su osnivači Unije.
U međuvremenu, u EU prevođenje doživljava najveći bum. Ne radi se samo o pukom angažovanju prevodilaca. Radnici već grade kabine za nove prevodioce u svim salama za sastanke u Evropskom parlamentu u Briselu i Strazburu. Dobavljači elektronske opreme ponovo su angažovani, svaki govor mora biti prenošen poslanicima, kao i deo namenjen za javnost.
Prevodioci su već angažovani i izvode se vežbe simultanog prevođenja debata, kako bi sve bilo spremno 1. maja. I to nije sve, za nekoliko godina biće potrebni prevodioci za rumunski i bugarski, da ne spominjemo hrvatski i makedonski u skorijoj budućnosti. Za srpski, nažalost, još nema planova. A. Petrović
