Izvor: Glas javnosti, 27.Jun.2009, 07:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevaranti
LONDON - Džordž Buš i Toni Bler su vrlo dobro znali da u Iraku nema oružja za masovno uništenje, ali to nije uticalo na ranije donesenu odluku da se povede rat, pokazali su dokumenti koje je objavio britanski nedeljnik Obzerver. U zapisniku, koji je napravio Dejvid Mening, Blerov savetnik za spoljnu politiku 31. januara 2003, dva meseca pre napada na Irak, zabeležena su razmišljanja Buša i Blera o situaciji na Srednjem istoku pošto je postalo očigledno da inspektori Ujedinjenih nacija neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pronaći bilo kakvo sofisticirano oružje, a pogotovo ne dokaze o bilo kakvoj mogućnosti Sadama Huseina da napravi nuklearno oružje.
Patnja Iračana
Irak je posle invazije i okupacije od strane SAD i NATO umesto „najdemokratskije zemlje u regionu“, što su narodu obećavali sa Zapada, postao mesto stradanja, patnje i progona. Nevladine organizacije računaju da je u šest godina američke okupacije nasilnom smrću stradalo više od milion i sto hiljada ljudi. Infrastruktura zemlje je u mnogim delovima uništena, nezaposlenost ogromna, standard nikad niži, a jedini koji imaju korist su multinacionalne kompanije, koje su potpisale masne ugovore o „obnovi Iraka“ i korumpirani irački političari, koji skidaju kajmak sa stranih donacija i kredita.
Nameštaljke
Po zapisniku, Buš je razmatrao nekoliko mogućih provokacija koje bi mogle da izazovu drugu rezoluciju UN, kako bi rat bio opravdan i bez dokaza o oružju za masovno uništenje. Jedan od planova Bele kuće bio je, tvrde u Obzerveru, da „jedan U2 izviđački avion“ maskiran u letelicu UN preleti preko Iraka i izazove oružani odgovor iračke PVO, što bi zatim bilo protumačeno kao kršenje rezolucije Ujedinjenih nacija i opravdanje za vojnu akciju SAD i NATO.
Buš je rekao Bleru i kako se još nada da bi izvesni irački disident mogao da „bude upotrebljen“, odnosno instruiran da govori o postojanju oružja za masovno uništenje. Još jedna varijanta koju je Buš razmatrao bio je atentat na Sadama Huseina. Na kraju, Buš zaključuje da je „odluka već doneta“ i kaže da je „spreman za rat čak i ako provokacije ne urode plodom i ne izazovu drugu rezoluciju UN“.
Bler sluga
Sjedinjene Države, piše Obzerver, bile su rešene da upotrebe svoju vojnu mašineriju kako bi zauzele ključne energetske resurse na Srednjem istoku, budući da je bilo očigledno da je ekonomska kriza izvesna. Mesecima pre početka rata bio je poznat plan, pa čak i tačan datum početka operacija - 10. mart.
S druge strane, Britanci su se nadali da će dobiti svoj deo od pljačkanja Iraka koje je usledilo. Bler je, kako je zapisano u dokumentu koji je Obzerver objavio, rekao da je „potpuno uz predsednika“ kad je reč o Iraku. Za vreme razgovora Buša i Blera, britanska obaveštajna služba je već proizvela lažne dokaze o navodnom postojanju oružja za masovno uništenje u Iraku i njima bombardovala britanske medije. Ipak, britanska javnost je i dalje bila protiv rata, i Bler tada daje izjavu da je „test za vladu njena sposobnost da ignoriše volju naroda“.
„Meningov memo“, kako je nazvan ovaj dokument od izuzetnog značaja, otkriva pravu prirodu invazije na Irak, piše Obzerver. To je bio sračunat čin imperijalističke agresije, a ne pokušaj da se „svrgne diktator“ ili „demokratizuje Irak“. Kako tvrde britanski novinari, moguće je očekivati da će objavljivanjem ovog dokumenta biti ispunjeni uslovi za podizanje optužnice protiv Buša i Blera i njihovih saradnika.
