Izvor: Politika, 18.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretnja Vatikanu
Posle papine kritike islama masovni protesti muslimani a u Palestini gore hrišćanske crkve
"Senke džihada ponovo se nadvijaju nad Evropom i zapadnim svetom, tek nekoliko meseci posle smirivanja tenzija, podstaknutih objavljivanjem karikatura proroka Muhameda", zabeležio je komentator švajcarskog dnevnika "Noje cirher cajtung", pogodivši u srž problematike, sa kojom se svet suočava posle nesmotrene kritike islama, koju je uputio poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt XVI. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Papina kritika islama, kao religije zasnovane na diktatu mača, protumačena je među muslimanskim vernicima kao pokušaj diskvalifikacije njihove vere, preteča nove kristijanizacije, po ugledu na krstaške ratnike.
Uz masovne proteste, organizovane širom sveta, usledile su i daleko opasnije reakcije iz okruženja radikalnih islamista. Ekstremistička iračka organizacija "Džajeh al mudžahedin" (Armija mudžahedina), za koju se tvrdi da je bliska Al kaidi, možda njen direktni ogranak, zapretila je oružanim napadima na Vatikan: "Zaklinjemo se da ćemo uništiti krst u srcu Rima", poručili su preko interneta, izveštava italijanska agencija Ansa. Pretnje su stigle i iz Somalije. Tamošnji radikalni islamisti pozvali su – u lov na papu.
Uprkos rezervisanosti u pogledu autentičnosti citiranih pretnji, stručnjaci za borbu protiv terorizma neumorno ističu da nema vremena za oklevanje. Mere bezbednosti su podignute na najviši nivo. U samom Vatikanu zavedene su mere, kako se u smirujućem tonu kaže – vanredne predostrožnosti. Pojačane su i straže oko papine letnje rezidencije u Kastelgandolfu kraj Rima. Iz vojnoobaveštajne centrale Italije, opet, upućena je preporuka italijanskim vojnicima u misijama širom sveta da pojačaju bezbednosne kontrole.
Od Rima, preko Hamburga do Ankare, stručnjaci za bezbednost i odbranu od terorizma tvrde: "U situacijama, poput novonastale, neophodno je uzeti u obzir iracionalni faktor osvete militantnih poklonika islama 'džihadista'".
Teorija suočavanja sa iracionalnim besom vernika našla je potvrdu u praksi. U Palestini je napadnuto pet crkava, izveštava agencija Frans pres. U pojasu Gaze naoružane osobe su otvorile vatru na najstariju grčku pravoslavnu crkvu: "Pucali smo zbog papinih izjava", izjavio je anonimni portparol nepoznate islamističke organizacije "Mačevi čestitosti". A u Nablusu su bačeni Molotovljevi kokteli na dve crkve – jednu anglikansku i jednu pravoslavnu.
S obzirom na to što se protesti islamskog sveta, pre svega radikalnih islamista, ne usredsređuju samo protiv pontifeksa maksimusa, pa ni protiv Rimokatoličke crkve, već protiv svih hrišćanskih crkava, i zapadnih demokratija, prvi pastir Vatikana izložen je sve većem pritisku crkvenih organizacija i političara da pruži zadovoljenje islamskim vernicima: "Zapadne demokratije obrele su se u fundamentalističkom osinjaku radikalnog islama."
Posebno se ukazuje na značaj diplomatskog poteza marokanskog kralja Mohameda VI – na njegovo lično naređenje da se opozove marokanski ambasador pri Vatikanu. Ono se smatra prvim u nizu eventualnih političkih koraka, koje bi islamske države mogle da preduzmu protiv zapada. Osim Turske, koja je rekla da papina izjava neće dovesti do otkazivanja njegove predstojeće posete Turskoj.
"Nezadovoljstvo raste i u vatikanskoj kuriji", tvrdi torinski dnevnik "Stampa". Sve su glasniji oni koji tvrde da je "nešto poput papinog iskoraka bilo nezamislivo u epohi prethodnika Karola Vojtile". A u krugovima katoličkih tradicionalista se ukazuje na poniženje koje je Rimokatolička crkva prvi put u istoriji doživela: "Nikada do sada rimski biskup nije bio primoran da moli za izvinjenje, osim u epohi Jovana Pavla II – koji je, istini na volju, svoje izvinjenje usredsredio na neke poteze crkve iz davne prošlosti."
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 18.09.2006.]
