Izvor: Večernje novosti, 26.Jul.2016, 15:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preti li atomski terorizam?

Uzlazna spirala terorizma će se sigurno nastaviti. Terorizam će postajati efikasniji i sve raznovrsniji. Detoniranje nekih atomskih elektrana bilo bi ravno dejstvu nuklearne bombe Naizgled, dva nepovezana, izuzetno tragična događaja obeležila su ovaj mesec: teroristički masakr u Nici, i pokušaj svrgavanja turskog predsednika Erdogana. Zajednički sadržalac je konspirativno pripremanje samog čina i, potom, njegova gromoglasna realizacija, sa što više mrtvih i ranjenih. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Bilo bi značajno - s obzirom na sve učestalije "omaške" - skrenuti pažnju na nepogrešiv način (na osnovu uvek istih parametara) razgraničavanja akata terorizma od drugih, veoma sličnih, oblika oružanog nasilja, koji nisu terorizam. Još 1983., autor ovog teksta je formulisao kategoriju animus terrorandi (A.T. - namera da se teroriše), čije prisustvo (ili odsustvo) konkretan akt oružanog nasilja kvalifikuje terorističkim (ili neterorističkim). A.T. je, ogoljeno do suštine, politički motivisana namera da se (sistematskom) primenom oružanog nasilja realizuju unapred planirani politički ciljevi. Sagledavajući u svetlu ove definicije oba navedena krvoprolića, nesumnjive su dugoročne posledice, u svojstvu svojevrsne političke poruke: u "slučaju Nice" - nema efikasne odbrane od fundamentalističkih egzekutora-samoubica, a u "slučaju Turska" - Erdogan je zahvalan Alahu (agbar!), što mu je pružio priliku da se "institucionalizovanim" državnim terorom obračuna sa svim neistomišljenicima, šaljući svima političku poruku, da će sledeći pučisti proći još gore. Klima straha je još daleko od vrhunca, jer se javno licitira (ponovnim) uvođenjem smrtne kazne za pučiste (jer "narod tako želi"), koja bi se primenjivala - retroaktivno!? Erdogan se pokazao kao vrstan ekvilibrista na unutrašnje - političkoj zategnutoj žici, pobedivši u svojevrsnom referendumu, pozivanjem naroda na ulice. Po nekim izvorima, u "događanju naroda", značajno su participirale džamije. On je, podsetimo se, ponikao na istanbulskom asfaltu, sa veoma izoštrenim populističkim senzorima. Ali, sa druge strane, na spoljnopolitičkom planu, koristeći istu metodologiju, poprilično se "ugruvao". U jednom momentu, pokušao je da sedi istovremeno na četiri stolice, a ispostavilo se i da mu je i jedna previše! Izgubio je "partiju pokera" sa Angelom Merkel oko ucene EU izbegličkim cunamijem; nepromišljena konfrontacija sa Rusijom, uz bledunjavu NATO podršku; neuspelo koketiranje (i poslovni aranžmani) sa ISIL; potpuna nemoć u suprotstavljanju krvavim terorističkim aktima u zemlji, za koje je uvek okrivljavao Kurde, pa ima mestu i spekulacijama o "sindromu Markale". SAD su, po tradiciji, u izbornoj godini u potpunosti "redukovale" spoljnopolitičke angažmane - posebno u neuralgičnim područjima - što se drastično odrazilo i na poziciju Turske. Posle "protokolarne" podrške NATO u konfrontaciji sa Rusijom, i "šamara" Nemačke kroz rezoluciju Bundestaga o turskom genocidu nad Jermenima, Erdogan je napravio svojevrstan spoljnopolitički "salto mortale": intenzivirao je odnose sa Putinom, i prišao antiterorističkoj bezbednosno-političkoj osovini Rusija - Izrael. Teroristički akt u Nici, potvrdio je, odranije poznate činjenice. Načinom izvršenja, teroristi su bili bar jedan korak ispred snaga bezbednosti, iako su meta napada - nedužni građani. Takva meta napada najviše iritira javno mnjenje i vodi novim konfrontacijama i podelama u društvu, i stoga će, u dužem vremenskom periodu, ostati nepromenjena. Baza terorizma, logistika i infrastruktura - s obzirom na to da u EU živi najmanje 20 miliona muslimana - i dalje su veoma široke, i time pogodne za dalju primenu u zapadnoevropskom prostoru. Buduće mere bezbednosnih sistema u EU - pod uticajem rastuće, ksenofobične desnice - sukcesivno će redukovati demokratiju evropskog prostora. Nastaće, kao kolateralni nus-proizvod, neki derivat "prosvećene" diktature, nepoznat tradiciji Starog kontinenta. Fundamentalna osobina terorizma je njegova ideološko-političko-religijska obojenost. I tu je odgovor na pitanje zašto je nemoguće formirati svetsku antiterorističku koaliciju, jer dok su za jednu grupaciju zemalja akti terorizma upravo ono što ugrožava njihovu bezbednost, za suprotnu ideološku grupaciju, baš to su akti na primer oslobodilačkih snaga koje se bore nezavisnost. Zato, posle izvršenih krvavih terorističkih akata, opšta osuda traje samo par dana, a onda nastupaju tzv. dvostruki standardi, i ukopavanje na stare ideološke pozicije. Kako objasniti da smo, svojevremeno, bili "svi mi Šarli (ebdo"), a kada je, gotovo u isto vreme, oboren ruski avion na relaciji Šarm el Šeik - Sankt Peterburg, nismo pokazali ni približan antiteroristički entuzijazam. Da li to znači da žrtve možemo stepenovati, kao na pr. bitne i nebitne... Uzlazna spirala terorizma će se, kako je pokazala analiza aktuelnih trendova, sigurno nastaviti. Terorizam će postajati efikasniji i sve raznovrsniji. U prostoru EU, kako je dosadašnja praksa pokazala, mete napada (obični građani) ostaće i u budućnosti nepromenjeni, sve dok neka usijana fundamentalistička glava ne odluči da dizanjem u vazduh atomske elektrane, uđe u istoriju kao prvi počinilac "atomskog" terorizma. Takva opasnost je realna, tim pre što se takva teroristička akcija ne mora nužno izvesti u EU, i drugim, kvalitetno branjenim, bezbednosnim regionima. Ubeđen sam da neke atomske elektrane nisu neosvojive tvrđave za teroriste-kamikaze. Detoniranje njihovih vitalnih delova bilo bi ravno dejstvu atomske bombe! Tek takav teroristički akt objedinio bi planetu u zajedničkoj borbi protiv terorizma. Zašto čekati taj Armagedon? Prof. dr Milan Pašanski, Forum za terorizam i tranziciju bezbednosti

Nastavak na Večernje novosti...