Izvor: Politika, 01.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premoć Kine nad Rusijom
Hu i Putin sagledali novu realnost: kinesko-ruska robna razmena, koja je u naglom usponu, ne čini ni dva odsto vrednosti ukupne kineske spoljne trgovine
Predsednici Kine i Rusije, Hu Đintao i Vladimir Putin, bili su u prilici ovih dana da sagledaju novu realnost u odnosima između svoje dve velike zemlje: kinesko-ruska robna razmena, koja se u poslednjih šest godina uvećala pet puta, dostigavši, dosad u istoriji najvišu, vrednost od 33,4 milijarde dolara, ne čini ni dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto, nego samo 1,9 odsto, vrednosti ukupne spoljne trgovine Kine (1,76 biliona dolara).
Ovaj podatak je možda najbolji pokazatelj privrednog uspona Kine za poslednje tri decenije i novostvorenog odnosa snaga između dva azijska džina. Osobito ako se ima u vidu da su Rusi, pre više od pola veka, prvi pomogli industrijalizaciju seljačke Kine i da su, u svesti većine ljudi u obe zemlje, na neki način zadržali status "starije braće".
Na ovo se nakalemilo dodatno čudo: komunisti su u Rusiji doživeli poraz i izgubili vlast, a komunisti u Kini su i dalje čvrsto na vlasti. Rusija je promenila i društvenopolitički sistem i vladajuću ideologiju, ali još nema punu tržišnu privredu. A Kina je – prećutno sledeći staru poslovicu "Menjaj sve, osim imena" – formalno zadržala i sistem i ideologiju, a svejedno se uvrstila među zemlje tržišne privrede.
Pošto je utemeljila svoj privredni uspon na izvozu industrijskih proizvoda i postala značajan činilac u svetskoj trgovini, Kina sad ima znatnu ekonomsku premoć nad Rusijom, sem u oblasti naoružanja i vojne tehnologije. Njene devizne rezerve od preko jednog biliona dolara pet puta su veće od ruskih, uprkos činjenici da se Rusija ekonomski oporavila i da je u poslednjih pet-šest godina postala energetska supersila.
Nikad bolje u istoriji
Predsednik Hu je boravio u Moskvi da bi inaugurisao "Godinu Kine u Rusiji" i razgovarao sa predsednikom Putinom o unapređenju kinesko-ruskog strateškog partnerstva. Ono je već ušlo u drugu deceniju i podstaklo je predsednika Putina, još lane u Pekingu, gde se održavala "Godina Rusije u Kini", da izjavi da rusko-kineski odnosi nikad u istoriji nisu bili bolji nego u ovo vreme.
Odnosi su postavljeni na dugoročnu osnovu u nizu ključnih oblasti – od spoljne i bezbednosne politike, preko privredne saradnje na sve višem tehničkom nivou, do vojne saradnje i zajedničkih naučnih istraživanja u kosmosu. Kina je dosad kupila ruskog oružja i vojne opreme u vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara i spremna je da kupi onoliko nafte i zemnog gasa koliko Rusija može da joj proda.
Predviđeno je da do 2010. godine trgovina dosegne vrednost od 80 milijardi dolara i da Kina, čije su banke već počele da daju kredite ruskim preduzećima pod povoljnim uslovima, uloži 12 milijardi dolara u privredu Rusije, prevashodno u naftovode, gasovode i saobraćajnice. Samo za vreme Huove posete potpisano je dvadesetak ugovora, ponajviše o industrijskoj kooperaciji, u vrednosti od 4,3 milijarde dolara.
Primakov: Svet pripada Kini
Kinezi su, naravno, nastojali da se predstave u što boljem svetlu, pa su izmamili i jednu neobičnu izjavu Jevgenija Primakova, bivšeg premijera, a sadašnjeg predsednika Trgovinsko-industrijske komore. Impresioniran onim što je video na kineskoj industrijskoj izložbi, on je rekao: "Ranije je Kina na naše tržište slala termose, majice i lončiće. A sad je napravila snažan korak napred i na naučno-tehničkom planu... Kina se razvija dva i po puta brže od Amerike. Eto kome će pripasti budući svet."
Na političkom planu Huova poseta je donela očekivane i pripremane rezultate. On je predložio i dobio podršku domaćina da dve zemlje osnaže četiri principa saradnje. To su: jačanje uzajamnog političkog poverenja i pružanje uzajamne podrške u očuvanju nacionalnih interesa; pragmatizam u politici, privredi, trgovini, nauci i tehnologiji; širenje kulturne razmene radi boljeg razumevanja među narodima; unapređenje strateške koordinacije u međunarodnim i regionalnim poslovima radi većeg zajedničkog doprinosa miru i razvoju u svetu.
Kinezi u strateškom partnerstvu sa Rusijom ne vide vojno-politički savez. Ni Rusi u jačanju partnerstva ne vide obnovu nekadašnjeg savezništva. Pri tom ni jedni ni drugi to ne čine samo da ne bi davali povoda za pretpostavke da teže jačanju nekog antizapadnog bloka, posebno usmerenog na obuzdavanje američke unilateralne strategije. "To nije savez usmeren protiv bilo koga, nego uzajamno delovanje na bazi jedinstva interesa, podudarnosti interesa i uzajamnog uvažavanja specifičnosti", kaže akademik Mihail Titarenko, direktor Instituta za Daleki istok. Ili, da još jednom citiramo Primakova, "obe države shvataju da treba da budu zajedno".
Svest o tome je nešto drukčija kod običnih ljudi, među kojima su i predrasude najdublje. List "Izvestija" pitao je čitaoce: šta Kini najviše treba od Rusije? Odgovori glase: životni prostor (63 odsto), energetski izvori (24 odsto), strateško partnerstvo (11 odsto), politička podrška (dva odsto).
Uvid bi bio potpuniji da je bilo postavljeno i pitanje: šta Rusiji najviše treba od Kine? Usuđujemo se da pogađamo najiskreniji odgovor: kapital.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 01.04.2007.]
