Izvor: Deutsche Welle, 20.Jan.2023, 04:36

Preminuo legendarni Dejvid Krozbi

Dejvid Krosbi američki rok veteran, preminuo je u 82. godini posle duge bolesti - saopštila je njegova supruga magazinu „Variety“.

Dejvid Krozbi je bio jedan od najuticajnijih rok pevača i tekstopisaca 60-ih i 70-ih godina i jedan od osnivača grupa „Birds" i „Krozbi, Stils & Neš". Sa grupom Birds snimio je hitove „Mr. Tambourine Man" i „Turn Turn Turn".

Godine 1968. osnovao je grupu „Krozbi, Stils & Neš” sa Stivenom Stilsom i Grejemom Nešom, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je godinu dana kasnije imala nezaboravan nastup na Vudstok muzičkom festivalu i poznata je po hitovima poput „Marakeš ekspresa”. Zajedno sa Nilom Jangom, super bend je delovao i pod imenom Krozbi, Stils, Nešh & Jang". Krozbi je takođe snimio nekoliko solo albuma. Dva puta je uvršten u Rokenrol kuću slavnih zbog svojih umetničkih dostignuća.

„Imao sam sreće“

Krozbi je osamdesetih godina nekoliko meseci proveo u zatvoru zbog posedovanja kokaina i oružja. A 1994. je podvrgnut transplantaciji jetre koja stradala od decenija konzimiranja droga kao što su kokain i heroin.

„Ne znam zašto sam živ kada Džimi i Dženis nisu. Imao sam sreće“, rekao je on. 2014. u intervjuu za časopis „Roling stoun“.

Dejvid Krozbi (14.08.1941. - 19.01.2023.) Džimi Hendkris (27.11.1942 - 18. 09.1970), Dženis Džoplin (19.01.1943 - 4. 10.1970.)

Ričard Pirs -Riči- Hejvens (1941-2013) je prvi nastupio. Kada se vratio na bis, improvizovao je "Motherless Child", (Dete bez majke) pesmu o vremenu ropstva i čežnji robova za domovinom. Tamnoputi Hejvens tu pesmu je uvek interpretirao kroz ritam i kao krik za slobodom. Nastup na Vudstoku učinio ga je slavnim.

Hard rok grupa Mauntin je ovom melodičnom i ležerno izvedenom pesmom dočarala motiv nepostojećeg, zamišljenog vesterna. Od 1843. migranti iz Evrope su se u kočijama i prikolicama selili sa istoka na zapad Sjedinjenih Američkih Država i upravo ta slika je postala ikona vestern filmova. Mauntin je uticao na razvoj hevimetala i hard roka 70-ih godina.

Lilend je mesto na delti Misisipija, gde su nekada bile ogromne plantaže pamuka na kojima su rintali robovi. Poznato je da se tradicionalna pesma robova u 19. veku razvila u poseban žanr danas svima poznat - bluz. Ekspresivna pesma Džonija Vintera omaž je Lilendu i bluzu.

Džo Hil je bio imigrant iz Švedske i aktivista radničkog pokreta. Pogubljen je zbog navodnog ubistva koje na sudu nije dokazano. Da ideje sindikata žive i posle njegove smrti - poruka je puna žara i zvonkog glasa Džoan Baez (1941). Nisu je uzalud nazvali glasom i savešću njene generacije.

Ovu pesmu (Idući niz prugu) u stilu američke narodne muzike koju je izveo pevač Arlo Gatri, napisao je Bob Dilan koji nije želeo da nastupi na Vudstoku. Pesma govori o životu putujućeg radnika koji traži posao duž železničkih pruga. Takvih siromaha - nomada koje su zvali - Hobo, bilo je mnogo s kraja 19. i početkom 20. veka, tokom Velike depresije. Oni su tema mnogih pesama i filmova.

Karlos Santana (1947) je na svojoj koži osetio sve nevolje migrantskog života - imao je 14 godina kada je sa roditeljima iz Meksika došao u SAD. Njegov nastup (Žrtvovanje duše) jedan je od najspektakularnijih na festivalu. Instrumentalni komad očarao je pristune ritmom bubnjara i ekstatičnim gitarskim solom ovog mladog muzičara. Santana se smatra tvorcem latinskog roka.

Naziv pesme se odnosi na vizionarski govor Martina Lutera Kinga iz 1963. kada je opisao svoj "američki san" u kojem su svi Amerikanci jednaki, uključujući i crnce. King je 1968. ubijen u atentatu. San muzičara Džona B. Sebastijana govori o opštem pravu na sreću, zacrtanom u američkoj Deklaraciji o nezavisnosti.

Naslov ove pesme je ime lika opštepoznatog u SAD i šire. Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata čika Sem je bio taj koji je sa bilborda, upirući prst u onog koji ga gleda, obučen u gospodsko odelo u bojama američke zastava, strogim pogledom plavih očiju "govorio": "Hoću tebe za američku vojsku". Džeferson Erplejn pesmu izvodi kao bluz, a inače je poznat po svom psihodeličnom roku.

Kantri Džo Mekdonald (1942) je spontano uskočio za vreme pauze na festivalu i odsvirao veselu kantri pesmu. Ali tekst (Osećam se kao da mi mere mrtvački pokrov) i nije baš veseo i govori o ratu u Vijetnamu, ironično pozivajući roditelje da šalju svoju decu u rat i budu prvi koji će svoje dete dočekati u sanduku. SAD su 1964. ušle u taj rat koji je okončan sa milionima mrtvih i ranjenih.

U ironičnoj antiratnoj pesmi - Ljubavni marš - Pol Baterfild bluz bend peva o sloganu takozvane dece cveća ili hipi generacije - "Make Love, Not War!", (Vodite ljubav a ne rat!). Pesma počinje žustro i energično i zvuči kao vojni marš. Ali, nije reč o ratu, nego o ljubavi. Muzika je vrlo vešta mešavina elemenata bluza, roka, soula i džeza.

"Vozač kamiona apoteke" je pesma grupe "The Byrds", ali je Šortlif i Džoan Baez posvećuju Ronaldu Reganu koji je tada bio guverner Kalifornije i koji je maja 1969. brutalno ugušio protest studenata u Berklijuu. Jedna osoba je poginula, a više od stotinu je teško ranjeno. Sarkastičan tekst provlače kroz slatki američki kantri: "On je vozač kamiona apoteke i šef kju kluks klana..."

I za kraj, podsećamo na legendarno Izvođenje himne SAD pred sam kraj festivala i genijalnog Džimija Hendriksa (1942-1970). Na svojoj gitari Fender Stratokaster on je svima poznatu melodiju himne odsvirao improvizujući neke delove tako da zvuče uznemirujuće kao direktan prenos sa ratišta. A taj jedan instrument, zvučao je kao čitav orkestar. Ako niste čuli - poslušajte: https://youtu.be/TKAwPA14Ni4

Autor: Rita Kas

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Nastavak na Deutsche Welle...