Izvor: Politika, 18.Apr.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preletači pred Jelisejskom palatom
Žak Širak i mnogi drugi preleteli su u gnezdo socijaliste Fransoa Olanda, ne iz ideoloških, već iz ličnih razloga
U poslednjoj nedelji pred prvi krug francuskih izbora za novog stanara Jelisejske palate, neke od najkrupnijih ptica na političkoj sceni, promenile su svoje gnezdo. Sva je prilika da će i to doprineti da Nikola Sarkozi, koga protivnici već zovu „odlazeći predsednik” posle drugog kruga, 6. maja, zaista morati da se penzioniše.
Najnoviji nalazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istraživača javnog mnjenja su poražavajući po njega, jer socijalista Fransoa Oland i u prvom krugu ima za pet odsto više pristalica od njega (29 prema 24 odsto), a na odlučujućem randevuu 6. maja razlika između dvojice će se produbiti u korist Olanda koji bi prema prognozama zbrisao Sarkozija sa 66 odsto glasova.
Šta dalje da se priča, kada je bivši predsednik Žak Širak (79) rešio da glasa za socijalistu, umesto za nekadašnjeg miljenika Sarkozija. Francuski mediji već danima bruje o Širakovom zaokretu do koga nije došlo zbog promenjenog ideološkog ubeđenja, već zbog lične netrpeljivosti između bivšeg i aktuelnog predsednika koji pripadaju istom konzervativnom taboru.
Širakova kćer, koja je, kako se po Parizu tvrdi, nekad bila u romantičnoj vezi sa Sarkozijem, takođe se odlučila za Olanda, kao i ostali članovi najužeg Širakovog klana. Jedino je nekadašnja prva dama Bernadet izgleda odlučila da ostane lojalna – Sarkoziju. Ona, komentarišu mediji, ne napušta kamp desnog centra, kojim je njen suprug rukovodio više od dve decenije.
Ali lista preletača iz nekada kompaktnog konzervativnog bloka sve je duža, jer je popunjavaju značajne političke ličnosti – bivši ministri, gradonačelnici, lideri organizacija...
Kada bi i mogla da glasa, nemačka kancelarka Angela Merkel sigurno ne bi bacila svoj glas za svog dojučerašnjeg nerazdvojnog partnera. Gotovo je sa dvojcem „Merkozi”, komentarišu listovi u Nemačkoj i Francuskoj. Sarkozi je podršku Merkelove žrtvovao na svom poslednjem mitingu u Parizu, gde je uprkos dogovoru da se ne diskutuje o ulozi Evropske centralne banke obećao da će tražiti da ona preusmeri deo sredstava i na rast. Paradoksalno je što je u potrazi za novim glasovima u stvari prepisao diskurs svog rivala. Oland mnogo odlučnije upozorava da će blokirati pakt EU o strožoj fiskalnoj disciplini ako ne uključi i mere podsticanja privrednog rasta.
Njihove dve koncepcije su doskora bile potpuno različite, a Sarkozi je u svrhu kampanje preleteo načas kod Olanda. Bila je to greška u letenju. Francuzi mu nisu poverovali, a izgubio je moćnu nemačku prijateljicu.
Evropa je istinski zainteresovana za ishod duela u Parizu. Ako na čelo države dođe socijalista, moraće da se rastopi ili bar omekša zlatno pravilo koje je po „Merkozi” uputstvu trebalo da se izglasa u parlamentima zemalja članica i uđe u ustave. Jednostavno, Pariz je suviše značajni evropski centar da bi njegova reč mogla tek tako da se ignoriše. A onda bi se i u Briselu bolje čuli socijaldemokrati iz ostalog dela Starog kontinenta. Preterana štednja u obrazovanju ili zdravstvu, na primer, povećava rizik od budućnosti. Na stranu to što se ukidanjem socijalno odgovorne države menja sama vrednosna suština Evrope.
Za sve ovo vreme popularna prva dama Karla Bruni takođe sedi na više stolica. Čas uverava Francuze da su ona i njen suprug „skromna narodska porodica” koja ponekad čak jede za večeru „pastu”. Čas kreće u obilazak pariskog džet-seta gde na visokoj nozi animira kružoke da glasaju za njenog supruga.
Uprkos neumoljivim rezultatima anketa, ostaje međutim vreme između prvog (22. april) i drugog kruga (6. maj). To će tek biti dani obećanja i imenovanja. Ti ćeš biti moj premijer, a ti ministar... Matematika se tada obogaćuje neviđenim jednačinama. Ništa još nije gotovo, poručuje Sarkozi.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 19.04.2012.
